20/04/2022
Autor:
Info Press
Izvor: RTS ; Radio Beograd 1
Foto: NBS
Inflacija u Srbiji porasla je u martu za 0,8 odsto u odnosu na februar i iznosi 9,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Potrošačke cene u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku su povećane za 2,8 odsto. Iz Narodne banke Srbije navode da je i dalje više od dve trećine kretanja inflacije određeno cenama namirnica i energenata. Milan Trajković, zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) kaže da je prosečna cena nafte u martu iznosila 115 dolara po barelu, dok je njena prosečna cena u decembru bila oko 75 dolara po barelu, što je rast od preko 50 odsto. Trajković za emisiju “U središtu pažnje” Radio Beograda 1 precizira da se to, osim na cene derivata nafte u Srbiji, indirektno odražava i na cene ostalih proizvoda zbog povećanih troškova transporta, ali i činjenice da se nafta, između ostalog, koristi na primer za proizvodnju ambalaža. “Nafta je deo cene koštanja praktično svih proizvoda, koje na dnevnom nivou koristimo. Flašica vode, etiketa i zatvarač se pravi od nafte. Flašica košta 40 dinara od čega je voda svega nekoliko dinara, dok je sve ostalo nafta. Još veći rast dogodio se kod svetskih cena gasa koje su povećane i preko 3.000 dolara”, objašnjava Trajković. Kada je reč o neprerađenoj hrani, kaže Trajković, ta grupa proizvoda odnosi se pre svega na voće, povrće i sveže meso. “Cene neprerađene hrane su u proseku povećane za 26 odsto: od toga voće 13 odsto, povrće 30 odsto, dok su cene mesa u proseku povećane za oko 27 odsto”, ističe. Cene prerađene hrane su velika grupa proizvoda u koje spadaju: svi mlečni proizvodi, sve vrste hleba i peciva, sve vrste ulja i masti, šećer, sve mesne prerađevine, slatkiši i sva bezalkoholna pića. Ovo je velika grupa proizvoda koja čini 20 odsto potrošačke korpe. “U slučaju normalne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i okruženju očekujemo da troškovi u proizvodnji hrane počnu da se smanjuju. To pre svega zavisi od cena kukuruza, soje, pšenice i suncokreta, ali i od cene đubriva. U tom pogledu, pomaže i činjenica da je država povećala subvencije poljoprivrednicima sa 4.000 na 8.000 dinara, po hektaru”, kaže gost Radio Beograda 1. Trajković objašnjava da na poskupljenja utiču i visok rast cena hrane u svetu, kao i u zemljama u okruženju. “Bitan faktor rasta cena hrane jeste i činjenica da brojne zemlje, i to najveće zemlje sveta poput Kine, već duže vreme gomilaju zalihe primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane i time dodatno povećavaju tražnju. Suočeni smo, zatim, sa rastom cena nafte što povećava troškove transporta svih proizvoda pa i hrane. Postoji i jedan specifični faktor za Srbiju, a to je avgustovska suša koju smo imali prošle godine, bez obzira na odličan rod pšenice početkom jula”, ističe. Na pitanje kojim merama NBS drži inflaciju u jednocifrenim okvirima, Trajković kaže da se čuva stabilnost deviznog kursa. “U krizu smo ušli sa vrlo solidnim makroekonomskim pokazateljima i visokim nivoom deviznih rezervi, što važi i za krizu izazvanu pandemijom i sada za krizu prouzrokovanu ratom u Ukrajini”, objašnjava Trajković. Napominje da je očuvana stabilnost deviznog kursa, koja se nalazi u osnovi cenovne, finansijske i fiskalne stabilnosti. Time smo doprineli da bazna inflacija, za razliku od drugih zemalja bude dvostruko niža od ukupne, dodaje. “Od aprila prošle godine do aprila ove godine, povećali smo repo stopu sa 0,11 na 0,95 odsto, što je ekvivalent preko tri povećanja referentne kamatne stope od 25 baznih poena, čime smo povukli značajan deo viškova dinarske likvidnosti banaka. U aprilu je povećana referentna kamatna stopa sa 1 na 1,5 odsto, što će imati dodatni uticaj na viškove dinarske likvidnosti u sistemu”, ističe Trajković. Zaključuje da je NBS tim merama sprečavala prelivanje rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju, te da su sprečili i pad poverenja u ekonomiji, a uticali su i na umirivanje kratkoročnih inflacionih očekivanja. “Ovim merama, kao i merama obezbeđivanja pojačane likvidnosti bankama i pojačanom kontrolom deviznog poslovanja u zemlji, sprečili smo veći pad poverenja u finansijski sistem zemlje, kao i stvaranje panike kod stanovništva i privrede”, navodi Trajković. Dodaje da očekuju da će se međugodišnja inflacija još nekoliko meseci zadržati na aktuelnom nivou. “Od druge polovine godine trebalo bi postepeno da počne da pada i da se u prvoj polovini sledeće godine vrati u granice cilja NBS što je 3 ± 1,5 odsto. Pre sukoba u Ukrajini, naša projekcija rasta BDP-a za ovu godinu bila je četiri do pet odsto. Sada radimo na novim projekcijama koje ilustruju da rast ove godine bude manji za nekih 0,5 procentnih poena, dakle, da se kreće od 3,5 do 4,5 odsto”, ističe Milan Trajković. Međunarodni monetarni fond predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,5 odsto za ovu godinu i rast od 4 procenta za 2023. godinu.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Sa zapada i jugozapada počeće da stiže toplija vazdušna masa. Jutarnja temperatura od 9 do 14 stepeni, a najviša dnevna, letnja, od 26 do 29.
Na Zlatiboru je otvoren Centar za mlade opštine Čajetina.Ovaj centar otvara nove horizonte, inspiriše kreativnost i osnažuje mlade da budu aktivni učesnici u oblikovanju svoje budućnosti i zajednice u kojoj žive.U saradnji sa… […]
Požar je do sada, velikom naporom mehanizacije I ljudstva, ugašen na polovini deponije koja je zahvaćena požarom Termalnim dronovima je snimljen kompletan teren na deponiji I na taj način će se locirati mesto na kojem je izbio požar, kako se pretpostvlja na dubini od oko 15 metara.
Iz Užičkog Cevenog krsta obaveštavaju da će se gradsko takmičenje ekipa Crvenog krsta u pružanju prve pomoći održati , 20.maja 2024.godine. Otvaranje takmičenjaje u 9 i 40 sati, u dvorištu Crvenog krsta,Veliki park… […]
U cilju povećanja svesti o prevenciji bolesti i vraćanju poverenja u zdravstvene radnike, u nedelju, 19.05. u periodu od 8-17h, u Opštoj bolnici Čačak, obaviće se preventivni pregledi: 1. labaratorijske analize: osnovna krvna slika… […]
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Inflacija u Srbiji porasla je u martu za 0,8 odsto u odnosu na februar i iznosi 9,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Potrošačke cene u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku su povećane za 2,8 odsto. Iz Narodne banke Srbije navode da je i dalje više od dve trećine kretanja inflacije određeno cenama namirnica i energenata. Milan Trajković, zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) kaže da je prosečna cena nafte u martu iznosila 115 dolara po barelu, dok je njena prosečna cena u decembru bila oko 75 dolara po barelu, što je rast od preko 50 odsto. Trajković za emisiju “U središtu pažnje” Radio Beograda 1 precizira da se to, osim na cene derivata nafte u Srbiji, indirektno odražava i na cene ostalih proizvoda zbog povećanih troškova transporta, ali i činjenice da se nafta, između ostalog, koristi na primer za proizvodnju ambalaža. “Nafta je deo cene koštanja praktično svih proizvoda, koje na dnevnom nivou koristimo. Flašica vode, etiketa i zatvarač se pravi od nafte. Flašica košta 40 dinara od čega je voda svega nekoliko dinara, dok je sve ostalo nafta. Još veći rast dogodio se kod svetskih cena gasa koje su povećane i preko 3.000 dolara”, objašnjava Trajković. Kada je reč o neprerađenoj hrani, kaže Trajković, ta grupa proizvoda odnosi se pre svega na voće, povrće i sveže meso. “Cene neprerađene hrane su u proseku povećane za 26 odsto: od toga voće 13 odsto, povrće 30 odsto, dok su cene mesa u proseku povećane za oko 27 odsto”, ističe. Cene prerađene hrane su velika grupa proizvoda u koje spadaju: svi mlečni proizvodi, sve vrste hleba i peciva, sve vrste ulja i masti, šećer, sve mesne prerađevine, slatkiši i sva bezalkoholna pića. Ovo je velika grupa proizvoda koja čini 20 odsto potrošačke korpe. “U slučaju normalne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i okruženju očekujemo da troškovi u proizvodnji hrane počnu da se smanjuju. To pre svega zavisi od cena kukuruza, soje, pšenice i suncokreta, ali i od cene đubriva. U tom pogledu, pomaže i činjenica da je država povećala subvencije poljoprivrednicima sa 4.000 na 8.000 dinara, po hektaru”, kaže gost Radio Beograda 1. Trajković objašnjava da na poskupljenja utiču i visok rast cena hrane u svetu, kao i u zemljama u okruženju. “Bitan faktor rasta cena hrane jeste i činjenica da brojne zemlje, i to najveće zemlje sveta poput Kine, već duže vreme gomilaju zalihe primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane i time dodatno povećavaju tražnju. Suočeni smo, zatim, sa rastom cena nafte što povećava troškove transporta svih proizvoda pa i hrane. Postoji i jedan specifični faktor za Srbiju, a to je avgustovska suša koju smo imali prošle godine, bez obzira na odličan rod pšenice početkom jula”, ističe. Na pitanje kojim merama NBS drži inflaciju u jednocifrenim okvirima, Trajković kaže da se čuva stabilnost deviznog kursa. “U krizu smo ušli sa vrlo solidnim makroekonomskim pokazateljima i visokim nivoom deviznih rezervi, što važi i za krizu izazvanu pandemijom i sada za krizu prouzrokovanu ratom u Ukrajini”, objašnjava Trajković. Napominje da je očuvana stabilnost deviznog kursa, koja se nalazi u osnovi cenovne, finansijske i fiskalne stabilnosti. Time smo doprineli da bazna inflacija, za razliku od drugih zemalja bude dvostruko niža od ukupne, dodaje. “Od aprila prošle godine do aprila ove godine, povećali smo repo stopu sa 0,11 na 0,95 odsto, što je ekvivalent preko tri povećanja referentne kamatne stope od 25 baznih poena, čime smo povukli značajan deo viškova dinarske likvidnosti banaka. U aprilu je povećana referentna kamatna stopa sa 1 na 1,5 odsto, što će imati dodatni uticaj na viškove dinarske likvidnosti u sistemu”, ističe Trajković. Zaključuje da je NBS tim merama sprečavala prelivanje rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju, te da su sprečili i pad poverenja u ekonomiji, a uticali su i na umirivanje kratkoročnih inflacionih očekivanja. “Ovim merama, kao i merama obezbeđivanja pojačane likvidnosti bankama i pojačanom kontrolom deviznog poslovanja u zemlji, sprečili smo veći pad poverenja u finansijski sistem zemlje, kao i stvaranje panike kod stanovništva i privrede”, navodi Trajković. Dodaje da očekuju da će se međugodišnja inflacija još nekoliko meseci zadržati na aktuelnom nivou. “Od druge polovine godine trebalo bi postepeno da počne da pada i da se u prvoj polovini sledeće godine vrati u granice cilja NBS što je 3 ± 1,5 odsto. Pre sukoba u Ukrajini, naša projekcija rasta BDP-a za ovu godinu bila je četiri do pet odsto. Sada radimo na novim projekcijama koje ilustruju da rast ove godine bude manji za nekih 0,5 procentnih poena, dakle, da se kreće od 3,5 do 4,5 odsto”, ističe Milan Trajković. Međunarodni monetarni fond predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,5 odsto za ovu godinu i rast od 4 procenta za 2023. godinu.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
Pretežno sunčano sa letnjih 29 stepeni, bez jakog vetra
Sa zapada i jugozapada počeće da stiže toplija vazdušna masa. Jutarnja temperatura od 9 do 14 stepeni, a najviša dnevna, letnja, od 26 do 29.
Na Zlatiboru otvoren Centar za mlade
Na Zlatiboru je otvoren Centar za mlade opštine Čajetina.Ovaj centar otvara nove horizonte, inspiriše kreativnost i osnažuje mlade da budu aktivni učesnici u oblikovanju svoje budućnosti i zajednice u kojoj žive.U saradnji sa… […]
Komunalni otpad iz Čačka odvozi se na deponiju u Kraljevo
Požar je do sada, velikom naporom mehanizacije I ljudstva, ugašen na polovini deponije koja je zahvaćena požarom Termalnim dronovima je snimljen kompletan teren na deponiji I na taj način će se locirati mesto na kojem je izbio požar, kako se pretpostvlja na dubini od oko 15 metara.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
