Naučnici su otkrili zašto žene bolje podnose korona virus od muškaraca

Od početka pandemije lekari upozoravaju da su stariji najugroženija grupa, a sada stručnjaci objašnjavaju i zašto je to tako.

Dosadašnji podaci pokazuju da usled Covid-19 umire oko 13,5 odsto pacijenata starijih od 80 godina. Nasuprot tome, procenat smrtnosti kod populacije u pedesetim godinama je 1,25 odsto, dok je kod onih u četrdesetim godinama procenat 0,3 odsto.

Stopa procenta smrtnosti naglo raste nakon sedamdesete godine, kažu najnovije procene objavljene u Lancet Infectious Diseases.

To se potpuno uklapa i sa upozorenjima iz Kine. Međutim, zašto su stariji ljudi toliko ugroženi? Nauka sada smatra da postoji još jedan razlog, osim onog glavnog a to je da stariji ljudi uglavnom imaju i neke hronične bolesti. Taj, drugi razlog je, kako su ga nazvali “sumrak imuniteta”.

– Nije samo broj godina taj koji određuje kako će telo odgovoriti na bolest – upozorava gerontolog Džordž Kučel sa Univerziteta u Konektikatu, dodajući da je mnogo značajniji faktor ozbiljnost i broj hroničnih bolesti od kojih pacijent pati.

– Osamdesetogodišnjak koji je inače zdravog opšteg stanja verovatno je mnogo otporniji od šezdesetogodišnjaka koji ima nekoliko hroničnih bolesti. Zašto? Zato što taj osamdesetogodišnjak ima mlađi imuni sistem – objašnjava Džordž Kučel.

I mogućnost da će pacijent morati da bude hospitalizovan raste sa godinama. Prema dosadašnjim brojkama, oko 18,4 pacijenata starijih od 80 godina moralo je u bolnicu. Kod ljudi u šezdesetim godinama, procenat iznosi 12 odsto, dok oko 3,4 odsto tridesetogodišnjaka mora u bolnicu. Ovde je najizraženija razlika u sredovečnom dobu, kažu britanski naučnici, dodajući da je ovo dobrim delom razlog za katastrofu koja je zadesila Italiju. Prosečna starost im je, kažu, 47 godina i ubrajaju se među najstarije narode u Evropi. Oko 23 odsto stanovništva im je starije od 65 godina.

– Organizam starijih ljudi ne reaguje na mikroorganizme tako kako je reagovao dok je bio mlađi. To je “sumrak imuniteta – objašnjava imunobiolog Janko Nikolić Žugić sa Univerziteta u Arizoni.

Naš imuni sistem ima dve linije odbrane od virusa i drugih patogena – prva linija su leukociti koji kreću u odbranu već prvih par minuta ili sati nakon što strano telo uđe u organizam, a druga linija su T ćelije i antitela koja se uključuju u borbu nekoliko dana kasnije.

Kako telo stari, tako je sve manje T ćelija u njemu, a upravo T ćelije proizvode hemikalije za borbu protiv virusa. Njihova proizvodnja opada iz godine u godinu, a drastičan pad kreće od 40. godine.

U telu, objašnjava dalje Janko Nikolić Žugić, ostaju T ćelije koje su “programirane” da napadnu neki konkretan virus, koji smo već preležali – tako imunitet koji smo dobili vakcinisanjem opstaje decenijama. Međutim, kako telo stari, ostaje i bez T ćelija koje mogu da se bore sa novim neprijateljem sa kojim se ranije nisu srele.

Još jedan problem dešava se zato što telo stari. Naime, i pre nego što se T ćelije uključe u bitku, druge ćelije rade na prepoznavanju uljeza i slanju odgovarajućih odbrambenih mehanizama kako bi se što veći deo neprijatelja uništio u prvih par sati infekcije. Onda na scenu stupaju T ćelije kojima praktično neprijatelja “pokazuju” te ćelije sa prve linije fronta. Međutim, kako telo stari, tako i ova komunikacija slabi. Zato T ćelije odgovaraju sporije i slabije.

Na proizvodnji antitela rade B ćelije, čiji broj ne opada toliko dramatično sa starenjem, ali nažalost, opada im efikasnost proizvodnje, pa ne mogu da proizvode toliko antitela koliko su mogle kada je telo bilo mlađe.

A starost donosi još jednu promenu u imunom sistemu – usporava aktivaciju T i B ćelija. Zato je prva linija napada na napadača žestoka, i može da dođe do citokinske oluje. Upravo je citokinska oluja i odgovorna za najveći deo smrti usled Covida-19.

Naučno istraživanje objavljeno prošlog meseca pokazalo je i da u proseku stariji muškarci imaju više ćelija koje proizvode citokin od starijih žena. S druge strane, starije žene imaju bolje B i T ćelije od muškaraca svoje generacije.

To bi mogao da bude razlog za to što, prema dosadašnjim iskustvima, muškarci podnose Covid-19 mnogo gore od žena.

T.G.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.