Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
21/03/2020
Autor:
Info Press
Izvor: RTS/BILJANA SRBLJAK
Foto: Pixabay
Širenje novog koronavirusa ne predstavlja samo zdravstvenu krizu. Ljudi brinu kako će se nositi sa karantinom, izolacijom, neizvesnošću koja pandemiju prati, izgubljenim prihodima, deci, starim roditeljima. Psiholog Fedor Munižaba navodi za RTS da je anksioznost javnosti velika i da je uveliko podstaknuta osećajem nemoći jer se suočavaju sa nevidljivim protivnikom, situacijom nad kojom nemaju kontrolu. Usled toga, dodaje Munižaba, ljudi su skloni preterivanju u kriznim situacijama i to u oba pravca i pozitivnom i negativnom. “Ljudi će najčešće ili zauzeti stav da je sve u javnosti prenaduvano i da nema čega da se plaše ili će sa druge strane da počnu vrlo opsesivno i kompulzivno da preduzimaju rigidne higijenske mere kako bi se ‘100 odsto’ zaštitili”, objašnjava Munižaba. Ocenjuje da su stavovi uglavnom ekstremni, a da mali broj ljudi zauzima umeren stav. Drugim rečima, smatra da što je veći nivo straha kod pojedinih ljudi, to će oni imati manje poverenja u svoje mogućnosti i svoj imunitet. Kako kaže, iz tog razloga ti ljudi neretko će preterati u merama zaštite. “Postoje ljudi koji potcenjuju, zatim oni koji precenjuju i na kraju oni koji imaju realističnu predstavu o svojim mogućnostima. Što je osoba anksioznija, naročito ako je u pitanju zdravstvena anksioznost, imaće više bazičnog potcenjivanja svojih mogućnosti i ona će preduzimati ekstremnije mere ‘zaštite’ kako bi dosegla željeni često nerealni nivo sigurnosti”, objašnjava Munižaba. Ocenjuje da kod stvarne ili zamišljene opasnosti ljudi postaju uplašeni (svesno ili nesvesno) i nivo tog straha može biti preteran. U takvim situacijama, kako kaže, ljudi počinju da razmišljaju na drugačiji način od uobičajenog i da donose drugačije zaključke nego inače. “Normalan strah i umerena zabrinutost su zdrave i poželjne emocije koje stimulišu konstruktivne reakcije i bez tih emocija ljudska vrsta ne bi mogla da preživi. A, anksioznost, neutemeljeni ili realni, ali preterani strah je emocija koja stimuliše nefunkcionalna ponašanja, može da onemogući normalne i konstruktivne reakcije”, objašnjava Munižaba. Navodi da građani u vreme pandemije lakše poveruju u lažne savetenego u struku, ali da je edukacija tačnim i proverljivim informacijama proveren način da se suzbije strah od koronavirusa. “Aktivnost koja bi najviše mogla da pomogne da se lakše prebrodi period pre nama je edukacija, informisanje iz pouzdanih i kredibilnih izvora. Nije svaka informacija isto što i znanje i zato je jako važno odakle preuzimamo informacije, jer neke informacije mogu da predstavljaju čak i anti-znanje ili irelevantno znanje, pa je od presudnog značaja kvalitet izvora”, navodi Munižaba. Ističe da i sami stručnjaci moraju veoma da povedu računa o tome šta i kako govore, jer, kako kaže, njihovi iskazi mogu značajno da poboljšaju razumevanje situacije ili sa druge strane da zbune javnost ili čak da kompromituju struku u očima prosečnog konzumenta informacija. Navodi da čitanje knjiga, slušanje muzike, komunikacija preko interneta, slanje poruka i video-pozivi mogu potencijalno da pomognu u smanjenju osećaja izolacije ili usamljenosti. “Tehnologija nija savršena zamena, ali u momentima izolacije može da pomogne da lakše prebrodimo period koji je pred nama”, zaključio je Munižaba.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Međunarodni dan borbe protiv SUDEP-a obeležava se kako bi se skrenula pažnja na to da osobe obolele od epilepsije treba razumeti, pomoći im.
Na manifestaciji Dani doktora Dragiše Mišovića, mr.sci.med Nenad Jakovljević govorio je o čestom problemu u medicini, dijabetskom stopalu.
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
Ovaj početak vakcinacije uslediće nakon završene distribucije vakcina na vakcinalnim punktovima u nadležnim domovima zdravlja širom zemlje.
Akne su čest kožni problem koji pogađa značajan broj ljudi bez obziran na pol, uzrast i stil života.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Širenje novog koronavirusa ne predstavlja samo zdravstvenu krizu. Ljudi brinu kako će se nositi sa karantinom, izolacijom, neizvesnošću koja pandemiju prati, izgubljenim prihodima, deci, starim roditeljima. Psiholog Fedor Munižaba navodi za RTS da je anksioznost javnosti velika i da je uveliko podstaknuta osećajem nemoći jer se suočavaju sa nevidljivim protivnikom, situacijom nad kojom nemaju kontrolu. Usled toga, dodaje Munižaba, ljudi su skloni preterivanju u kriznim situacijama i to u oba pravca i pozitivnom i negativnom. “Ljudi će najčešće ili zauzeti stav da je sve u javnosti prenaduvano i da nema čega da se plaše ili će sa druge strane da počnu vrlo opsesivno i kompulzivno da preduzimaju rigidne higijenske mere kako bi se ‘100 odsto’ zaštitili”, objašnjava Munižaba. Ocenjuje da su stavovi uglavnom ekstremni, a da mali broj ljudi zauzima umeren stav. Drugim rečima, smatra da što je veći nivo straha kod pojedinih ljudi, to će oni imati manje poverenja u svoje mogućnosti i svoj imunitet. Kako kaže, iz tog razloga ti ljudi neretko će preterati u merama zaštite. “Postoje ljudi koji potcenjuju, zatim oni koji precenjuju i na kraju oni koji imaju realističnu predstavu o svojim mogućnostima. Što je osoba anksioznija, naročito ako je u pitanju zdravstvena anksioznost, imaće više bazičnog potcenjivanja svojih mogućnosti i ona će preduzimati ekstremnije mere ‘zaštite’ kako bi dosegla željeni često nerealni nivo sigurnosti”, objašnjava Munižaba. Ocenjuje da kod stvarne ili zamišljene opasnosti ljudi postaju uplašeni (svesno ili nesvesno) i nivo tog straha može biti preteran. U takvim situacijama, kako kaže, ljudi počinju da razmišljaju na drugačiji način od uobičajenog i da donose drugačije zaključke nego inače. “Normalan strah i umerena zabrinutost su zdrave i poželjne emocije koje stimulišu konstruktivne reakcije i bez tih emocija ljudska vrsta ne bi mogla da preživi. A, anksioznost, neutemeljeni ili realni, ali preterani strah je emocija koja stimuliše nefunkcionalna ponašanja, može da onemogući normalne i konstruktivne reakcije”, objašnjava Munižaba. Navodi da građani u vreme pandemije lakše poveruju u lažne savetenego u struku, ali da je edukacija tačnim i proverljivim informacijama proveren način da se suzbije strah od koronavirusa. “Aktivnost koja bi najviše mogla da pomogne da se lakše prebrodi period pre nama je edukacija, informisanje iz pouzdanih i kredibilnih izvora. Nije svaka informacija isto što i znanje i zato je jako važno odakle preuzimamo informacije, jer neke informacije mogu da predstavljaju čak i anti-znanje ili irelevantno znanje, pa je od presudnog značaja kvalitet izvora”, navodi Munižaba. Ističe da i sami stručnjaci moraju veoma da povedu računa o tome šta i kako govore, jer, kako kaže, njihovi iskazi mogu značajno da poboljšaju razumevanje situacije ili sa druge strane da zbune javnost ili čak da kompromituju struku u očima prosečnog konzumenta informacija. Navodi da čitanje knjiga, slušanje muzike, komunikacija preko interneta, slanje poruka i video-pozivi mogu potencijalno da pomognu u smanjenju osećaja izolacije ili usamljenosti. “Tehnologija nija savršena zamena, ali u momentima izolacije može da pomogne da lakše prebrodimo period koji je pred nama”, zaključio je Munižaba.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
U ČAČKU OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV SUDEP-A
Međunarodni dan borbe protiv SUDEP-a obeležava se kako bi se skrenula pažnja na to da osobe obolele od epilepsije treba razumeti, pomoći im.
Dani doktora Dragiše Mišovića
Na manifestaciji Dani doktora Dragiše Mišovića, mr.sci.med Nenad Jakovljević govorio je o čestom problemu u medicini, dijabetskom stopalu.
POČELA VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA I U DOMOVIMA ZDRAVLJA MO
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs