Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
29/05/2020
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
Iz godine u godinu priča o alergijama ne gubi na aktuelnosti. Postavlja se pitanje, da li smo se mi promenili, ili su se biljke promenile, ili su za sve krive klimatske promene. Gost Beogradske hronike, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta napominje da promene klime utiču i na biljke i na ljude, ali biljke se mnogo brže prilagođavaju promenama nego ljudi. Mada ćemo se i mi vremenom prilagoditi. „Kada pričamo o alergijama, zapravo pričamo o polenu koji biljke produkuju, a u kojem se nalazi muški polni materijal. On je vrlo važan za oplođenje i biljke ga produkuju u enormnoj količini ne bi li došlo do oplođenja i formiranja semena. S druge strane, polen u sebi sadrži neke proteine i enzime i kada te čestice polena, koje mogu biti veličine između 10 i 200 mikrona, zavisi o kojim biljkama se radi, dospeju u organizam, padnu na mukoznu sluznicu, zbog tih proteina i enzima organizam reaguje. Kod nekoga burno, a kod nekoga mirno jer ima imuni odgovor kojim uspeva da prevaziđe taj problem. Tako nastaju alergije kod ljudi“, objašnjava profesor. U novije vreme postoje sprejevi koji prave barijeru na sluznici i onemogućavaju da polenovo zrno koje dospe u disajne organe dođe u direktan kontakt sa ćelijama i na taj način se predupredi alergijska reakcija. Isto tako, sve maske koje su danas u upotrebi iz sasvim drugih razloga i te kako mogu da zaštite od polena, napominje profesor Janaćković. „I naočare su od pomoći, ali maske suštinski mogu da spreče prolazak čestica polena jer su one mnogo veće od koronavirusa koji je 0,1 mikron i mogu da budu vrlo delotvorne“, naglašava gost Beogradske hronike. Proleće je bilo doba kada se pojavljivao najveći broj alergija, ali poslednjih godina kao da se sezona produžila na celu godinu. Cvetanje biljaka zavisi od različitih uslova i ne događa se svake godine u isto vreme, objašnjava profesor. Ukoliko dođe do promena u spoljašnjoj sredini, ako je vlažnost vazduha niska ili visoka ili temperatura viša, biljke će reagovati onako kako njima odgovara. One imaju široke mogućnosti prilagođavanja i neće svake godine cvetati u isto vreme. Postoji neki okvirni period u kome one cvetaju, ali produkcija polena nije uvek ista. Nekada će u martu biti veća produkcija polena kod drvenastih biljaka, a nekada će to biti u aprilu.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Međunarodni dan borbe protiv SUDEP-a obeležava se kako bi se skrenula pažnja na to da osobe obolele od epilepsije treba razumeti, pomoći im.
Na manifestaciji Dani doktora Dragiše Mišovića, mr.sci.med Nenad Jakovljević govorio je o čestom problemu u medicini, dijabetskom stopalu.
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
Ovaj početak vakcinacije uslediće nakon završene distribucije vakcina na vakcinalnim punktovima u nadležnim domovima zdravlja širom zemlje.
Akne su čest kožni problem koji pogađa značajan broj ljudi bez obziran na pol, uzrast i stil života.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Iz godine u godinu priča o alergijama ne gubi na aktuelnosti. Postavlja se pitanje, da li smo se mi promenili, ili su se biljke promenile, ili su za sve krive klimatske promene. Gost Beogradske hronike, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta napominje da promene klime utiču i na biljke i na ljude, ali biljke se mnogo brže prilagođavaju promenama nego ljudi. Mada ćemo se i mi vremenom prilagoditi. „Kada pričamo o alergijama, zapravo pričamo o polenu koji biljke produkuju, a u kojem se nalazi muški polni materijal. On je vrlo važan za oplođenje i biljke ga produkuju u enormnoj količini ne bi li došlo do oplođenja i formiranja semena. S druge strane, polen u sebi sadrži neke proteine i enzime i kada te čestice polena, koje mogu biti veličine između 10 i 200 mikrona, zavisi o kojim biljkama se radi, dospeju u organizam, padnu na mukoznu sluznicu, zbog tih proteina i enzima organizam reaguje. Kod nekoga burno, a kod nekoga mirno jer ima imuni odgovor kojim uspeva da prevaziđe taj problem. Tako nastaju alergije kod ljudi“, objašnjava profesor. U novije vreme postoje sprejevi koji prave barijeru na sluznici i onemogućavaju da polenovo zrno koje dospe u disajne organe dođe u direktan kontakt sa ćelijama i na taj način se predupredi alergijska reakcija. Isto tako, sve maske koje su danas u upotrebi iz sasvim drugih razloga i te kako mogu da zaštite od polena, napominje profesor Janaćković. „I naočare su od pomoći, ali maske suštinski mogu da spreče prolazak čestica polena jer su one mnogo veće od koronavirusa koji je 0,1 mikron i mogu da budu vrlo delotvorne“, naglašava gost Beogradske hronike. Proleće je bilo doba kada se pojavljivao najveći broj alergija, ali poslednjih godina kao da se sezona produžila na celu godinu. Cvetanje biljaka zavisi od različitih uslova i ne događa se svake godine u isto vreme, objašnjava profesor. Ukoliko dođe do promena u spoljašnjoj sredini, ako je vlažnost vazduha niska ili visoka ili temperatura viša, biljke će reagovati onako kako njima odgovara. One imaju široke mogućnosti prilagođavanja i neće svake godine cvetati u isto vreme. Postoji neki okvirni period u kome one cvetaju, ali produkcija polena nije uvek ista. Nekada će u martu biti veća produkcija polena kod drvenastih biljaka, a nekada će to biti u aprilu.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
U ČAČKU OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV SUDEP-A
Međunarodni dan borbe protiv SUDEP-a obeležava se kako bi se skrenula pažnja na to da osobe obolele od epilepsije treba razumeti, pomoći im.
Dani doktora Dragiše Mišovića
Na manifestaciji Dani doktora Dragiše Mišovića, mr.sci.med Nenad Jakovljević govorio je o čestom problemu u medicini, dijabetskom stopalu.
POČELA VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA I U DOMOVIMA ZDRAVLJA MO
Vakcina je besplatna i preporučuje se za lica starija od 65 godina i osobe koje imaju neke hronične bolesti.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs