Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
22/11/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Prva.rs
Foto: Depositphotos, Sergey Nivens
Ljubičasta boja nikada nije predstavljala kraljevstvo, carstvo ili državu. Dakle, šta nije u redu sa ljubičastom koja je danas veoma popularna? I zašto nijedna zastava nema ljubičastu boju na sebi? Odgovor je jednostavan – ljubičasta je bila previše skupa do 1800. godine. Shodno tome, često je bila povezivana sa vlašću, moći i bogatstvom. Čak je kraljica Elizabeta I zabranila svima, osim bliskim članovima kraljevske porodice, da nose ovu boju. Ljubičasta je bila izuzetno cenjena zbog toga što je bila retka. Originalna ljubičasta je dobijana od malog morskog puža koji se jedino mogao naći na području današnjeg Libana.
I ne samo da je bilo teško doći do boje, nego je bilo potrebno oko 10.000 morskih puževa ne bi li se napravio jedan gram ljubičaste. Iz tog razloga, samo su bogataši i kraljevske porodice mogle da priušte sebi ovu stvari u ljubičastoj boji. Međutim, ponekad je ova boja bila skupa čak i za one najbogatije. Romanski vladalac Aurelijan, koji je vladao u 3. veku, nije dozvoljavao svojoj ženi da kupuje šalove i ogrtače bojene ljubičastom bojom jer ga je to zadovoljstvo koštalo 3 puta njegove težine u zlatu!
Dostupnost ljubičaste počela je oko 1856. godine, kada je osamnaestogodišnji engleski hemičar Vilijam Henri Perkin slučajno napravio sintetičku ljubičastu boju dok je pokušavao da napravi lek za malariju. Od tog trenutka je krenula masovna proizvodnja ljubičaste tkanine i oni kraljevske krvi više nisu vrednovali ovu boju. Iz tog razloga, danas se može naći na nekim od zastava nastalih tek nakon 1900-tih godina.
Takođe, ljubičasta je neretko predstavljala duhovnost i svetost jer su drevni vladaoci koji su je nosili bili smatrani za božanstva ili Božje izaslanike na zemlji.
Po nekim računicama, 350g ljubičaste boje koštalo je kao tri gomile zlata, što bi danas bilo približno cifri od 56.000 dolara. Čak ni najbogatije zemlje nisu mogle da priušte da imaju ovu boju na zastavi.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
U ovom klubu, posetioci mogu uživati u bilijaru, pikadu, stonom fudbalu, air hockey-u i Sony PlayStation 5, sve uz bogatu ponudu pića
Jedna od najposećenijih turističko- sportskih manifestacija u Srbiji, 31. Drinska regata otvorena je u Bajinoj Bašti i trajaće do 20. jula. Tradicionalnim “Bašta bazarom” i kulturno zabavnim programom na gradskom trgu počela je… […]
U zlatiborskom selu Sirogojnu, 12. jula, održaće se manifestacija„Petrovdanski dani“ koja promoviše tradiciju i kulturno nasleđe.Manifestacija je predviđena da počne u ranim jutarnjim časovima svečanom Liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla,… […]
U užičkom selu Volujac, na Ranču „Pavlović“ održan je peti „Ranč fest“, manifestacija koja iz godine u godinu okuplja ljubitelje kvalitetne muzike, prirode i druženja. Festival je i ove godine trajao dva dana,… […]
U Čačku 9.marta u prizemlju kafića ,, Dardos”, u 12 časova biće održano takmičenje u klasičnom pikadu. Organizator turnira je Pikado klub ,, 032″.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Ljubičasta boja nikada nije predstavljala kraljevstvo, carstvo ili državu. Dakle, šta nije u redu sa ljubičastom koja je danas veoma popularna? I zašto nijedna zastava nema ljubičastu boju na sebi? Odgovor je jednostavan – ljubičasta je bila previše skupa do 1800. godine. Shodno tome, često je bila povezivana sa vlašću, moći i bogatstvom. Čak je kraljica Elizabeta I zabranila svima, osim bliskim članovima kraljevske porodice, da nose ovu boju. Ljubičasta je bila izuzetno cenjena zbog toga što je bila retka. Originalna ljubičasta je dobijana od malog morskog puža koji se jedino mogao naći na području današnjeg Libana.
I ne samo da je bilo teško doći do boje, nego je bilo potrebno oko 10.000 morskih puževa ne bi li se napravio jedan gram ljubičaste. Iz tog razloga, samo su bogataši i kraljevske porodice mogle da priušte sebi ovu stvari u ljubičastoj boji. Međutim, ponekad je ova boja bila skupa čak i za one najbogatije. Romanski vladalac Aurelijan, koji je vladao u 3. veku, nije dozvoljavao svojoj ženi da kupuje šalove i ogrtače bojene ljubičastom bojom jer ga je to zadovoljstvo koštalo 3 puta njegove težine u zlatu!
Dostupnost ljubičaste počela je oko 1856. godine, kada je osamnaestogodišnji engleski hemičar Vilijam Henri Perkin slučajno napravio sintetičku ljubičastu boju dok je pokušavao da napravi lek za malariju. Od tog trenutka je krenula masovna proizvodnja ljubičaste tkanine i oni kraljevske krvi više nisu vrednovali ovu boju. Iz tog razloga, danas se može naći na nekim od zastava nastalih tek nakon 1900-tih godina.
Takođe, ljubičasta je neretko predstavljala duhovnost i svetost jer su drevni vladaoci koji su je nosili bili smatrani za božanstva ili Božje izaslanike na zemlji.
Po nekim računicama, 350g ljubičaste boje koštalo je kao tri gomile zlata, što bi danas bilo približno cifri od 56.000 dolara. Čak ni najbogatije zemlje nisu mogle da priušte da imaju ovu boju na zastavi.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
Billiard Cafe Club Zlatibor – spoj igre, druženja i takmičenja
U ovom klubu, posetioci mogu uživati u bilijaru, pikadu, stonom fudbalu, air hockey-u i Sony PlayStation 5, sve uz bogatu ponudu pića
Najveći vodeni festival u Srbiji 31. Drinska regata
Jedna od najposećenijih turističko- sportskih manifestacija u Srbiji, 31. Drinska regata otvorena je u Bajinoj Bašti i trajaće do 20. jula. Tradicionalnim “Bašta bazarom” i kulturno zabavnim programom na gradskom trgu počela je… […]
Petrovdanski dani u Sirogojnu uz koncert Dragane Mirković
U zlatiborskom selu Sirogojnu, 12. jula, održaće se manifestacija„Petrovdanski dani“ koja promoviše tradiciju i kulturno nasleđe.Manifestacija je predviđena da počne u ranim jutarnjim časovima svečanom Liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla,… […]
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs