Otvoreno pismo lopti: Svima nam nedostaješ i brzo nam se vrati

Više od mesec dana prošlo je od prekida gotovo svih sportskih takmičenja na svetu. Dugih, mučnih i najčudnijih mesec dana u životima čak i prosečnih ljubitelja svega što uključuje loptu. Agonija traje, ali svetlo se vidi na kraju tunela. Sportski bogovi uzimaju u obzir naše molitve – Protivnik zvani koronavirus iz dana u dan gubi bitku. Uložimo poslednje napore i živce, izdržimo još malo, za sport!

Mnogima od nas koji smo sa loptom odrasli i bez nje nismo mogli da zamislimo nijedan period dosadašnjeg života, pa na kraju krajeva i kojima je lopta na ovaj ili onaj način profesija, najgori košmar pretvorio se u javu.

Za nekoga je umesto udara meteora, bačenih bombi ili pojave zombija, apokaliptično stanje ono u kojem nema sporta. Teško je tek tako odbaciti možda i najveću ljubav u životu i oprostiti se, ne znajući kada ćete je ponovo videti.

Mora se priznati da se sportska javnost maksimalno trudi kako bi mozak sportom ipak okupirala.

Popularni su postali prenosi fudbala u Nikaragvi ili Belorusiji, internet je pokazao da može poslužiti i kao fantastična stvar za portal u virtuelnu stvarnost. Da osim ozloglašenih video igrica, može poslužiti za čitanje knjige, gledanje filma, serije, predstave, razgledavanje muzeja, učenje jezika, ma svega što vam može pasti na pamet.

Televizije su se potrudile da nam vrate osmehe na lice i mir u glavi prikazivanjem od ranije izvajanih pobeda i istorijskih uspeha omiljenih klubova ili reprezentacije, da nam na najbolji način zavaraju glad i popune veliku rupu.

Društvene mreže i sve njene karakteristike, pored gomile beskorisnosti, napokon su dobile smisao, pa smo tako svi pokušali da pimplujemo toalet papir, sastavimo našu idelanu petorku ili najboljih 11 igrača, ili poslušamo nekoliko sekundi, minuta ili sati intervjua omiljenog sportiste.

Ipak, Višaja liga Belorusije, hrpa odgledanih utakmica koje pamtim u detalj, sati i sati veoma sličnih pitanja i odgovora u intervjuima raznih sportista, ne mogu zameniti ono što nosi živa utakmica i dešavanja oko nje.

Sve navedeno služi samo kao neka pilula koja daje placebo efekat da je sve u redu, kada nije.

Ne može se ništa nadmetati sa neizvesnošću trojke u poslednjoj sekundi za pobedu, jedan na jedan situacije napadača i golmana u sudijskoj nadoknadi vremena, taj-brejka petog seta, poslednjeg poena, gola, tačdauna…

Kada mi ni sve utakmice, virtuelne simulacije, intervjui, predstave, filmovi, serije i knjige nisu dovoljno odvukle pažnju od sporta, prepušten sam da ga upražnjavam koliko mogu.

Ne želim da likujem ili se podsmevam, ali ne bih bio u koži svih vas koji nemate dvorište u ovim vremenima.

Ja sam svoje pretvorio u sportski poligon. Mali golovi postavljeni su na, poput na Nou Kampu pošišanu travu, oficijalna lopta Lige šampiona i himna tog takmičenja obavezni su tokom nadmetanja sa mlađim generacijama u porodici.

Sa druge strane, doterani su i u rad pušteni sada već davno zaboravljeni koš, tabla i mrežica, pa uz malu pomoć kućnog ljubimca, neizbežni bivaju sati i sati šuterskog treninga.
Garaža je umesto automobila ugostila sto za stoni tenis, dok se u enterijeru napokon rade one prečesto odlagane vežbe.

Definitivno nas je koronavirus izbacio iz svakodnevice, uobičajene rutine, ubacio u zonu mnogo manjeg komfora i sigurnosti, ali nas je takođe izbacio iz prečesto monotone, jednolične današnjice, prepune brojnih loših navika i odluka.

Daleko od toga da na trenutnu situaciju u svetu treba gledati kao na nešto dobro, ali da je uspela da nas pokrene, mnogim stvarima nauči i pripremi za ubuduće, to moramo priznati.

Naučili smo da bolje upoznamo sebe i naše bližnje, da budemo odgovorni i vodimo brigu o nama, pa samim tim i drugima i možda i ono najvažnije, da naučimo da cenimo i poštujemo to što imamo, jer nikada ne znamo kada nam može biti oduzeto.

Što se tiče sporta, ako do sad to nismo znali, naučili smo da bez njega ne možemo. Od nas običnih zaljubljenika, pa čak do biznismena i svetskih lidera. Sportisti su još jednom dokazali da poseduju veliko srce, pa smo mogli videti njihove donacije i pomoći razne vrste, onima kojima je ona bila neophodna.

Sport nas kroz svoju istoriju uči da ne postoji nemoguće i da je svaki protivnik pobediv, da David ima šanse protiv Golijata, samo ukoliko se ne predaje. Poučeni tim lekcijama, izdržimo još malo, kako bi nam se on što pre vratio i kako bismo mu se propisno zahvalili.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.