Nebojša Đurić srcem protiv sudbine

Paraolimpijac Nebojša Đurić već godinama unazad blistavom karijerom pleni srca svih u Srbiji. Ovaj Užičanin nije običan čovek. Uprkos sudbini koju mu je život namenio, Nebojša Đurić neustrašivo prkosi svim preprekama, sa ponosom i snagom koja ga neumoljivo vodi ka cilju . Tokom dosadašnje sportske karijere osvojio je gotovo sve što se osvojiti može, a poslednja u nizu je srebrna medalja u bacanju kugle osvojena ovog septembra na Svetskom prvenstvu u paraatletici u Indiji.

Sreća je na vrata Nebojše Đurića zakucala 2014. godine, kada je pozvao Miloša Zrića da mu čestita osvajanje srebrne medalje na Prvenstvu Evrope. Taj slučajni poziv prerastao je u početak jedne velike sportske priče. Zrićeva upornosti verau Nebojšu probudile su šampiona u njemu:

-Sportom sam počeo da se bavim pre 11 godina na nagovor mog sadašnjeg trenera i velikog našeg šampiona Miloša Zarića. Kao tada 26-godišnji momak koji je tek ušao u svet sporta , on je u to vreme osvajao svet u bacanju koplja i ja na njegov nagovor počinjem da treniram. Video je u meni neki potencijal koji je kasnije morao da se obrusi i dosta da se radi sa mnom- počinje priču Nebojša Đurić.

Pre nego što je započeo svoju sportsku priču, za Nebojšu Đurića sve je stao 23. novembra 2010. godine. Tokom rada na jednom gradilištu kod Subotice, doživeo je tešku saobračajnu nesreću u kojoj je zadobio prelom kičme na tri mesta. Taj trenutak zauvek mu je promenio život, ali ne i slomilo duh:

-Kada sam se povredio imao sam nepune 24. godine. Bila je to povreda na poslu. Radio sam vozio kamion, a karoserija se digla u vožnji, udarila u nadvožnjak, izgubio svest i  prelomio kičmu na tri mesta – priča popularni Đuka.

Ovaj, pre svega dobroćudni čovek i vrhunski sportista ističe da je zahvaljujući bezuslovnoj podršci porodice i najmilijih, uspeo da održi ravnotežu i harmoniju u svim aspektima života. Njihova snaga i briga daju mu motiv da svakog dana bude još bolji, i da svom sinu bude najveći uzor snage i volje – njegova zvezda vodilja:

-Svi su mi bili podrška, roditelji, brat, sin je tada se tek bio rodio i svi su godinama uz mene. Sin je sada počeo da trenira košarku, od mene ima veliku podršku sanja da jednog dana, kao i ja obuče dres reprezentacije  i to je i moja želja. Samo da bude dobro dete, kao što jeste, a sve drugo ćemo polako- kaže Nebojša.

Užički paraolimpijac je tokom karijere osvojio brojne medalje, ali kaže da mu je najdraža srebrana medalja sa Paraolimpijskih igara u Parizu prošle godine. Nakon žalbe konkurenta, odličje mu je privremeno odzuzeto, zbog kako su tvrdili teničke nepravilnosti invalidskih kolica, ali mu je ona kasnije bila vraćena.

Prijatelji i kolege iz kluba za Nebojšu Đurića imaju samo reči hvale. Kažu da ima srce veće od svih medalja koje je osvojio. Za njih je on ne smo šampion na terenu, već i čovek čija dobrota, snaga i istrajnost inspirišu svakoga.

Priča Nebojše Đurića inspiriše sve mlade, a posebno osobe sa invaliditetom. On pokazuje da sport daje snagu, pokreće i čini čoveka snažnijim. Jer, kako kaže Nebojša, niko ne sme dozvoliti da mu život prolazi pored njega.

#nebojšađurić, #paraolimpijac

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.