Krv nije voda: Sonja Danilović se u dresu Srbije izborila za plasman na EP, pa za 24sedam pričala o svemu

Na širem spisku selektora Zorana Terzića za pripreme prethodnog leta, među mladim nadama, zasijalo je i ime Sonje Danilović. Odmah je bilo jasno da je poznata sportska porodica na dobrom putu da Srbiji podari još jedan vrhunski talenat. Legenda srpske košarke Predrag Danilović i njegova supruga Svetlana, poznata sportska novinarka, sada već teže mogu da pokriju sve utakmice njihove dece…

Olga (20) je već godinama na svetskoj teniskoj sceni, Sonja (15) tokom poslednje sezone pravi ozbiljne odbojkaške korake, a najmlađi Vuk (13) uspešno se bori sa prvim košarkaškim izazovima. Sonja Danilović je posle izborenog plasmana na Evropsko prvenstvo u dresu sa nacionalnim grbom u pionirskoj konkurenciji, za 24sedam pričala o porodici, karijeri, partijama u dresu obrenovačkog TENT. Pojasnila je i zašto se odlučila baš za odbojku…

– Prvo sam trenirala tenis, jer sam non stop htela da budem sa sestrom, ali za taj sport apsolutno nisam bila talentovana – priča uz osmeh Sonja Danilović za 24sedam. – Verovatno me loše snalaženje sa reketom i nateralo da pređem na nešto drugo. Probala sam onda zbog tate košarku, ali ni to nije išlo. Kad je tenis u pitanju, bila sam uporna jer mi se sport baš sviđao, a sa basketom sam brzo prestala. Sve se završilo posle samo nekoliko meseci kada sam na utakmici dala auto-koš. Tata se tada samo uhvatio za glavu. Posle sam se odlučila za odbojku i svidelo mi se. Adrenalin, uzbuđenje, osećaj kada lopta posle napada udari o pod…

Pažnju je skrenula igrajući za Partizan Vizuru, a na glavnu odbojkašku scenu zakoračila je prethodne godine u dresu kluba iz Obrenovca.

– Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću ići da igram CEV kup protiv Monce u Italiji, ili da ću imati priliku da budem sa ovakvim igračima u timu, stvarno ne bih verovala. TENT mi je dao veliku priliku, koju nisam očekivala sa 15 godina. Uklopila sam se u društvo, prelepo su me prihvatile. Nikad se ranije nisam družila sa toliko starijim devojkama, pa nisam znala da li ćemo imati zajedničke teme za razgovor. Međutim, sve je super ispalo.

Iako je jedna od najmlađih igračica u Superligi Srbije, Sonja kaže da kod nje ne postoji nikakav strah.

– To sam prebrodila još kad sam bila mala. Nemam ni tremu, samo jedva čekam da stanem na teren, da uzmem poen, da izblokiram, da primim servis… Osećaj koji imam bih nekako okarakterisala kao uzbuđenje. Najviše volim da radim prijem, i kada dodam idealnu loptu onda se ubedljivo najbolje osećam. Čak mi je to lepše nego kada zakucam loptu u napadu.

TENT je u završio takmičenje u Kupu CEV i nacionalnom Kupu u polufinalu. Kad je prvenstvo Srbije u pitanju, Obrenovčanke trenutno igraju četvrtfinale plej-ofa. Prvi meč su protiv Srema pobedile, a danas se sastaju drugi put (19.30).

– Do ove godine nisam igrala Superligu, pa nisam znala kako to sve izgleda. Mnogo je drugačije nego kada igraš kadetsko ili pionirsko takmičenje… Ali, prelepo je iskustvo. Moja ekipa je odlična, devojke su učinile da teren bude moj dom i pored njih se osećam sigurno. Ko god je preko puta mene, znam da su saigračice uz mene i da će me podići uvek kada padnem, da će mi reći šta da uradim i da će sve biti super. U Obrenovcu sam u stanu sa Henom Kurtagić, ali čim dobijem slobodno volim da dođem kući, da vidim moje, a i da obiđem školu. Prvi sam razred srednje, pa pokušavam da stignem i da pratim onlajn, a i da posvetim maksimalno odbojci.

Tokom prethodne nedelje Sonja je sa reprezentacijom Srbije napravila veliki uspeh. Pionirska selekcija je uspela u prvoj rundi kvalifikacija da izbori plasman na EP 2021. godine. Mlade nade su zabeležile sve četiri pobede u Vrnjačkoj Banji, a izgubile su samo jedan set protiv Turske u poslednjem meču.

– Bilo je naporno, cele te pripreme i četiri utakmice u kratkom vremenskom periodu, ali nosio nas je adrenalin, pa onda umor nismo toliko osetile dok se nije završilo. Sve se zaboravi, kada zapevaš himnu svoje zemlje, kada znaš da igraš za Srbiju. Na kraju smo zaigrale i kolo, pokušale smo da budemo sinhronizovane. Mislim da smo se lepo pokazale, a da ćemo u julu na EP biti još bolje. Jedva čekam da ponovo stanem na teren sa mojim drugaricama.

Šansa koja joj se pružila prethodnog leta, za Sonju je bila pokazatelj da je na pravom putu.

-Nisam očekivala poziv selektora Zorana Terzića. Nisam uopšte razmišljala da je to moguće da se desi. Ali, dogodilo se… Prvo nisam verovala i baš sam mami rekla da se ne šali sa mnom kad mi je saopštila. Drago mi je što sam imala priliku da radim sa našim najboljim odbojkašicama i sa selektorom, kao i sa ostalim odličnim trenerima koji su bili tamo. Nije bilo ništa strašno, skupila sam prelepo iskustvo.

Kada nije na odbojkaškom terenu, Danilovićeva voli da provodi vreme sa porodicom i prijateljima. Nedostatak talenta za tenis je ne sprečava da uzme reket u ruke i odigra partiju sa Olgom.

– Često nisam kod kuće i onda svaku priliku koju imam želim da iskoristim da budem sa mojima. Mislim da više volim sa sestrom da budem na terenu zbog nje, a ne zbog tenisa. Moram da priznam da Olga dobro igra odbojku, bojim se kad bi prešla na taj sport da bi bila bolja od mene – nasmejala se glasno Sonja. – Vezani smo svi troje, ne viđamo se često i onda jedva čekamo da budemo zajedno. Obožavamo se stvarno.

Kad su porodični saveti u pitanju, kaže da njih najviše koristi Vuk…

– On voli kad mu tata priča, ipak su oni “dečaci” pa se dobro razumeju. Ja često ništa ne shvatam kad mi priča o košarci, ali se pravim da sam sve ukapirala i klimam glavom. Šalim se malo, ali svakako je lepo saslušati ga, jer je prošao mnogo toga u sportu. Znam da će mi uvek sve reći dobronamerno, bili dobro ili loše. Vuku super ide košarka, talentovan je za svoje godište. Ima tek 13 godina, ali se vidi da ima pravi karakter za sportistu.

Dok je njihov otac Predrag harao košarkaškim terenima, nisu još bili rođeni, ali kako vreme prolazi sve više shvataju šta je sve uspeo da postigne…

– Vuk najviše gleda snimke njegovih utakmica, a ja ubedljivo najmanje. I dalje mi je čudno da kada izađem s njim u grad, vidim da nam ljudi prilaze, pa se pitam zašto kad je to samo moj tata. Mislim da nisam potpuno svesna kakvu je karijeru imao.

I pored svih obaveza, Danilovići su kad je podrška u pitanju uvek tu jedni za druge.

– Tata se na utakmicama malo nervira, a mama je mirna. Kad pogledam ka tribinama, mama mi pokazuje da je sve u redu. Iako ništa nije, ali nema veze, ipak je to mama. A tata ne želi da pokaže da se nervira, da ne bi nabijao tenziju… Voli da gleda, raduje se, a mama je definitivno smirenija. Ja sam najgora kao navijač kad sam na Olginim mečevima. Obožavam da je gledam, ali ne mogu da sedim mirno. Kad sam bila mlađa mnogo više sam putovala s njom, jer tad nisam ozbiljnije bila u sportu. Mnogo mi je krivo što više ne mogu često da budem uz nju, ali kad je u Beogradu volim da pogledam. Pratim je na telefonu i šaljem podršku – zaključila je u razgovoru za 24sedam Sonja Danilović.

#olga danilović, #sonja danilović

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.