E sad bijem ja ili kako je Aleksa rešio prvi derbi

FENOMEN ČOVEKA SA MORAVE

Košarkaši Partizana su posle velikog preokreta došli do ogromne pobede u evroligaškom derbiju protiv Crvene zvezde. Vremena za euforiju nema, sledeći okršaj dva rivala već je u ponedeljak, u okviru ABA lige. Domaćin je ponovo, kao i u četvrtak, crno – beli tim.

Tokom šeste decenije prošlog veka došlo je do pojave famoznih špageti – vesterna. Njihovo emitovanje, sadržaj i radnja obeležili su važnu epohu starokontinentalne kinematografije. Srce i duša tih filmova bila je Italija. Jedan od popularnijih tog vremena, sa protagonistima američkog građanskog rata, stekao je slavu imenom „Pobij sve i vrati se sam.“ Veliki Čak Konors je nosio glumački ansambl, a još interesantnije zvuči činjenica da je predvodio i tim Boston Seltiksa od 1946. do 1948. Elem, košarka i gluma idu zajedno, to je dokazano, ako ništa, kroz brojne televizijske i bioskopske ekranizacije. Koliko puta je priča na platnu postala stvarnost i realnost i obratno. 

Aleksa Avramović je 25. oktobra imao poseban razlog za radost, pošto je napunio 29. godina. Iste večeri snimljen je na premijeri filma „Čuvari formule“ reditelja Dragana Bjelogrlića. Upitan o igračkom performansu i proslavi rođendana, odgovorio je da bi mu najbolji poklon bio trijumf u derbiju. Sinoć, u tradicionalno dupke punoj Areni, Čačanin je demonstirao da je čovek od reči i bio Partizanov čuvar formule. 

Iako je utakmica otišla u ćorsokak, protivnik se potpuno raspucao, a publici ponestalo elana, Avramović je odlučio da uzme loptu u svoje ruke i nanišani pobedu. Kao što se naslućuje, maksimu pobij sve i vrati se sam, Aleksa je shvatio lično. Kada dođu takvi trenuci, više nije važna ni težina rivala ni kompleksnost rezultata na semaforu. Avramović se pitao, on odlučivao i donosio zaključak. Kada niko nije mogao, kada niko nije smeo, Aleksa je ubrizgao injekciju u ranjene saigrače i malokrvne navijače. A onda je posle duela, dok su svima glave bile u nebesima, opravdano i očekivano, izašao sa konstatacijom da ova utakmica „nije ništa“, da je sledeći derbi iza ugla (u ponedeljak) i da je mnogo važniji od upravo završenog. To možda ne govori toliko o velikoj pobedi Partizana, ali baš dosta otkriva o karakteru heroja i glavnog razloga te pobede.

Vrlo lako, kontekst ovog teksta i još bitnije – situacije u oba tabora, mogao je otići u suprotnom smeru. Zvezda je imala dvocifrenu prednost pet minuta pre kraja duela, što očigledno, u derbijima jeste kilometrima daleko okončan ishod. Imala je na parketu najiskusnijeg igrača, trofejnog kalibra i nekog kome biste pružili ključeve neizvesne završnice. Ipak, vrata beogradske Arene ostala su zaključana za Miloša Teodosića. Avramović je provalio, kako je to radio i tokom letošnjeg Mundobasketa (bez milosti i sa osmehom na licu) i uzeo sve. 

Od impresivnih 35 poena Partizana u poslednoj deonici, Avramovićevih je 12. Dve trojke, dve ukradene lopte (posle jedne je domaćin smanjio na dva poena zaostatka, a nakon druge poveo) uz još šest poena iz prodora i 1 na 0 situacija. Savršenu utakmicu Aleksa je propustio nerezonskim šutem sa velike udaljenosti, ponovo iz želje da njegov potez bude presudni. Toga se dotakao i Obradović na konferenciji, nazvajući takve momente razlikom između dobrih i vrhunskih košarkaša. Bilo kako bilo, bek Partizana može komotno da upisuje recke na listu derbija koje je rešio i takvo sećanje će trajati sigurno duže i večnije od komparacija i upoređivanja. Pored sve pomenutog Avramovića, vredi spomenuti još jednog rođendanca – Pi Džej Doužera. Jasno je da momak još uvek prolazi period adaptacije i više mentalne, nego fizičke barijere. Ipak, njegovih pet poena, dvojka i trojka za povratak u rezultatsku prednost, nose posebnu potporu za nastavak sezone, individualne i timske.

ZVEZDIN DEJU VU ČETVRTE ČETVRTINE

Janis Sferopulos kao novi trener crveno – belih ozvaničen je u nedelju, u jutarnjim časovima. Nekoliko sati kasnije sleteo je u Beograd, obavio prvi trening sa ekipom i sutradan debitovao protiv FMP – a. Juče je startovao i u Evroligi, zasigurno drugačijom utakmicom, na nominalno gostujućem terenu, u Večitom derbiju protiv Partizana. Samim tim, svaki jači sud i utisak o grčkom stručnjaku, naročito posle poraza, ne bi bio korektan i ispravan. Naravno, pobeda bi donela ogromno samopouzdanje svlačionici sa njim na čelu, ali i verovatno predstavljala varku pred napornim poslom koji očekuje rođenog Solunca. Ovako, neke stvari u kadrovskom sektoru se očito moraju promeniti ili ispraviti. Kako god, obrisi Sferopulosovih zamisli polako se ocrtavaju, prevashodno u tranziciji i „brzom centru“ kada nakon koša svi trče u napad i leđa protivniku. 

Gosti su loše krenuli meč usled prisutnog grča i dezorijentacije na oba kraja terena. Frenk Kaminski je ubacio drugo slobodno bacanje i Partizan je otišao na +15, rezultatom 17:2 tri minuta pre kraja prve deonice. Osim poena Adama Hange koji je zaista vrlo dobro sačuvao Pantera (o kome ćemo nešto kasnije) niko drugi se do poslednjih 60 sekundi četvrtine nije upisao u strelce. Ulazak Miloša Teodosića naglo je podigao tim i uneo neophodan motor u napad. Partizan je počeo da žuri, srlja iz greške u grešku, a lucidni Teodosić koristio je pad koncetracije rivala i hranio saigrače efektnim asistencijama. Ipak, ko od Tea živi, od Tea i strada, pokazalo se sinoć. 

Sredinom druge četvrtine Zvezda se u potpunosti vratila u meč, zbila i konsolidovala redove i na pauzu otišla u pat poziciji. Ono što generalno predstavlja suštinski problem, ovog meča i čitave dosadašnje sezone jeste nedostatak konstantnosti. Tim sa „Malog Kalemegdana“ suočava se sa serijama dobre i loše igre, velikih uspona i još većih padova.

Imali su crveno – beli slab start, potom okrenuli momentum u svoju korist, odigrali blistavu treću četvrtinu i onda opet, u odsudnim trenucima, upali u crnu seriju. Nije Zvezda drastično manje poena postigla u četvrtoj deonici u odnosu na ostale, ali je dopustila 35 poena protivniku. Tokom poslednjih pet minuta, gosti su postigli 12, a domaćin 24 poena, što je dvocifrena razlika u zbiru i najbolji odraz dopuštenog i dozvoljenog vaskrsnuća Partizana!

Slobodna bacanja kako god ih neko smatrao, mnogo su više od puke lutrije. Savladati pritisak često je predstavljao kamen spoticanja brojnih velikana. Roberto Bađo, popularni „Mali Buda“ je briljirao tokom Sp ’94 i zavidnim partijama vodio svoju reprezentaciju do finala, a onda u presudnom meču promašio odlučujući penal i od heroja postao tragičar nacije. Slično osećanje odgovornosti, sa istina nešto manjom težinom, sigurno bdije nad glavom Miloša Teodosića. 

Podelio je Teo šest asistencija, raštimovani orkestar Zvezde napunio čistim tonovima, ali u završnici je dirigentska palica počela da promašuje note i remeti ostvareni sklad. Treću utakmicu zaredom u Evroligi Miloš završava sa jednom trojkom iz sedam ili šest pokušaja. Međutim, pored problematičih procenata spolja, retke su sutiacije u kojima vidimo Teodosića nervoznog i sa linije penala. Vezao je tri promašena slobodna bacanja i u narednom posedu, skroz kontra od njegovog iskustva i pragmatičnosti, opalio brzu trojku sa velike udaljenosti koja je završila na desnom delu table.

Zvezda se u narednom periodu neće seliti iz hale. U ponedeljak gostuje ponovo Partizanu, a nakon toga dočekuje Bajern pa Budućnost. Ta tri duela daće nešto precizniju i jasniju sliku o Sferopulosu i tački prekida odnosa sa Duškom Ivanovićem.

PARTIZANOVA HRABROST U MOMENTIMA NEMOĆI

Teško je reći da li je Zvezda više izgubila ovu utakmicu ili je Partizan dobio. Iako razloga za prvu argumentaciju ima itekako i mi smo samo neke izneli u prethodnom segmentu, uvek je poštenije pričati o trijumfu. Crno – beli su prešli izrazito važnu prepreku, koja će još više dobiti na značaju ukoliko se u ponedeljak slavi u okviru ABA lige. Partizan je hodao po žici i bio na korak od strmoglavog pada. Uloga kaskadera Alekse Avramovića, čoveka koji balansira u momentima nemoći i kolektivnog raspada, podigla je tim iz pepela i donela krila navijačima. Nije ovo bila predstava esencije Obradovićeve košarke, štaviše, videli smo puno prilagođavanja i prinudnih poteza. Faktor preokreta između ostalog, upravo jeste drugačija postavka na terenu, sa četiri niska igrača i Ledejom kao lažnom peticom. 

Po prvi put od starta 23/24 sezone, beogradski tim je nadskočio protivnika. Pritom, paradoksalno zvuči činjenica da je Zvezda do ovog duela bila u vrhu po tom statističkom parametru. Najveći hendikep u prethodnim utakmicama bile su druge šanse rivala, a to je tim Željka Obradović sinoć sveo na minumum. Naravno, daleko je to od savršenog ili bar stabilnog stanja. Potreban je niz sličnih utakmica, naročito na gostujućem terenu, kakav je sledeći meč protiv Baskonije. 

Ono što takođe brine i upozorava jeste povreda kapitena, Kevina Pantera. Trošiti reči o Panterovom doprinosu igri Partizana mazohistički je posao, dokazan minule sezone u Monaku, Madridu, beogradskoj Areni… Ipak, od stare slave se ne živi. Još u Tel Avivu kada je, a to se baš može nazvati epohalnim događajem, promašio čitav obruč, osetilo se da nešto ne štima. Nastavio je da niže (ispod)prosečne partije, a podatak da je pogodio jednu trojku iz 21 pokušaja posebno je unervozio crno – bele pristalice. Sinoć je postigao dve trojke, ali i imao neshvatljivih sedam izgubljenih lopti.

Danas je izašla informacija kako će zbog povrede zadnje lože na jednoj i udarca u koleno na drugoj nozi, biti van stroja dve nedelje. Sledi derbi u ponedeljak, gostovanje Baskoniji pa „domaćica“ protiv Fenera. Reč je i ovako teškim i zahtevnim izazovima koji sa odsustvom kapitena dobijaju novu dimenziju.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.