Manastir Rujan:Od prve srpske štamparije preko zaborava do obnove

 Manastir Rujan kod Užica, bio je kulturni i prosvetni centar u 16. veku. U njemu je radila jedna od prvih srpskih štamparija gde je 1537. godine nastalo i čuveno Rujansko četvorojevanđelje, prva knjiga štampana u Srbiji. Štampao ga je samouki monah Teodosije. Danas u ovoj svetinji, na samo dvadesetak kilometara od Užica žive iguman i dva iskušenika. 

Teško je danas, u vreme kompjutera i mobilnih telefona, zamisliti monaha Teodosija kako u hladnoj monaškoj ćeliji i uz svetlost voštanice rezbari slova u drvetu i štampa knjigu. Istrajao je u svojoj nameri da širi božju reč pa je 1537.  godine Rujansko četvorojevanđelje ugledalo svetlo dana nakon čega su Turci spalili manastir i štampariju.

„Jedan primerak se čuva u Češkoj, drugi u Rusiji. Kod nas u Muzeju primenjenih umetnosti čuva se 71 strana, a jedan primerak je uništen u bombardovanju Narodne biblioteke Srbije 1941. godine“, objašnjava za naš portal monah Teodosije, iguman manastira Rujan.

Na kraju Rujanskog četvorojevanđelja monah Teodosije je zapisao da je knjiga nastala u selu Vrutci, podno planine Ponikve u manasitru Rujan što su i prvi pisani podaci vezani za ovu svetinju posvećenu svetom velikomučeniku Đorđu. Od starog manastira ostao je samo jedan kameni stub koji je ugrađen u novi hram, a inicijativu za njegovo obnavljanje pokrenuo je 2004. godine tadašnji episkop žički Hrizostom.

„Prvo je sagrađen hram, zatim konak, zvonik i pmoćni objekti“, priseća se rujanski iguman i dodaje da su radovi tek bili počeli kada je on došao u manastir.

Iguman Teodosije prvi je rukopoloženi monah posle pet vekova u ovom jedinom užičkom manastiru. Sada je na redu freskopisanje  za koji je potrebno obezbediti novac, ali kako kaže iguman to je posao koji se radi za vekove pa će se raditi u skladu sa obezbeđenim sredstvima.   

Veruje se  da je Rujan dobio naziv po biljci ruj koja je u neposrednoj blizini, a priča se i da je  duž kanjona Đetinje rasla u izobilju. Manastir je spolja obložen pločama crvene boje te je tako zadržao simboliku toponima po kome nosi ime. U toku istorije, Vrutci pamte i trg Rujno na kome se nalazilo veliki pijac koji su rado posećivali Dubrovčani. Iz tog perioda se pominje Vukić Drmanović iz rujanske nahije koji je za jednog primorskog trgovca skupljao vosak, a od njega uzimao srebrne čaše i drugu robu. Ovde se mogao naći i crvac, po kome je vrutačka pijaca bila poznata, a radi se o prahu crvene boje koji se dobijao od sušenih i istucanih vaši (košinel) koje su prikupljane sa hrastove kore. Život tadašnjih Vrutaka ispisao je istoričar Bogumil Hrabak (1924-2010) u delu „Trg Rujno u oblasti Užica u XV veku“.

#manastirrujan, #prvasrpskaštamparija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.