Da li je žena sa invaliditetom,, Alisa u zemlji čuda?”

Kada je imala deset godina Zorica Petković se razbolela i zbog  visoke temperature i ne odlaska na vreme kod doktora oštetilo joj se čulo sluha i od tada se njen život  potpuno promenio. Zorica je shvatila
već kao devojčica  da mora da se bori. Završila je zanat za metaloglodača. Radila je u Fabrici reznog alata u Čačku i kako kaže često se osećala kao ,, Alisa u zemlji čuda”.

,, Dok sam čula sve je bilo lepo, a posle kada sam izgubila sluh trebalo je navići se na drugačije uslove. Mama je insitirala da nastavim školovanje, išla sam u školu za gluve u Čačku. U početku mi je bilo teško, nisam znala gestovni govor , ali malo po malo sam naučila.  Jednostavno,  gluva lica se teško sporazumevaju sa čujućim, i tu uvek postoji diskriminacija. Na svakom mestu,  kod lekara kada odemo  i sestra proziva ja ne čujem i čekam par sati. Kada uđem  u ordinaciju sestra kaže prozivala sam Vas, a  ja kažem, pa ne čujem . Na primer i na roditeljskim sastancima, bila sam na razgovoru i ništa ne čujem. Povedem sestru, rođaku, ali nije uvek prilika  i tako odem na roditeljski i završi se satanak i ne znam o čemu se radi. Problem u komunikaciji je isključivo zbog  manjka tumača”, rekla je predsednica Međuopštinskog   udruženja  gluvih i nagluvih Čačak , Zorica Petković.

Često su osobe, a posebno žene sa invaliditetom višestruko diskriminisane i javnost nema priliku da se upozna sa njihovim borbama i zbog toga je važno postojanje udruženja, saveza, a i medija u cilju jasne vidljivosti žena sa invaliditetom. U Čačku u udruženju ima oko 80  aktivnih članova. Uglavnom se druže četvrtkom.

,, Takmičimo se u pantomimi.  Uspešni smo i u sportskim disciplinama. Nadmetala sam se u streljaštvu  i imala sam zapažen rezulatat. Nažalost, nije više interesovanje kod mladih članova za sport”, napominje Petković.

Iako statistički podaci ukazuju da oko 800.  000 osoba u Srbiji ima neku vrstu invalidnosti o ovoj temi se uglavnom  govori povodom obeležavanja Međunarodnih datuma posvećenim osobama sa invaliditetom. Usvojen je 2015. i  Zakon o upotrebi znakovnog jezika u cilju da se gluvim osobama omogući uključivanje u društveni život.

,, Tu piše da u svakoj ustanovi treba da bude tumač,međutim to nema nigde. Mi ovde imamo dva tumača koji ne mogu  da stignu da usluže  i pomognu svima nama, znači Zakon se ne primenjuje”,  napominje naša sagovornica.

Prava i položaj osoba sa invaliditetom uređena su brojnim zakonskim i podzakonskim aktima, međunarodnim konvencijama . Nadležno ministartsvo kroz  Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom  aktivno radi na unapređenju položaja odoba sa invaliditetom.  Međutim,  brojne su predrasude i steretopi, a često su na direktan , ili indirektan način diskriminisani. Zbog toga je važno da osobu sa invaliditetom posmatramo kao pojedinca, ličnost sa svim opštim i specifičnim potrebama.  Važno je da se podigne svest kroz adekvatnu socijalnu politiku, uključujući lokalnu smaupravu,  državu, predstavnike
različitih institucija ,  ali  i same  građane o osobama različitih vrsta invalidnosti, sa ciljem uvažavanja, poštovanja i nediskriminacije.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.