10/09/2019
Autor:
Info Press
Izvor: Ekapija/Tanjug/Blic
Foto: Pixabay
Povodom izveštaja lista Financial times o tome da je Srbija prva na svetu po broju stranih investicija u odnosu na svoj BDP, u Narodnoj banci Srbije navode za Blic da je priliv tih investicija iznosio 1,9 mlrd EUR u prvih šest meseci ove godine. To je, kako tvrde u NBS, za 30% više nego u istom periodu prošle godine ili 9% bruto društvenog proizvoda. Te investicije su, kako kažu, dovoljne da u potpunosti pokriju tekući deficit platnog bilansa. “Ova godina je peta godina uzastopno u kojoj Srbija beleži rastući trend stranih direktnih investicija i peta godina zaredom da je neto priliv tih investicija više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa. Ovaj trend jasno ukazuje da Srbija, ne samo da je ostavila period spoljne neravnoteže iza sebe, već da je, sada već u srednjem roku, na čvrstom putu održivosti platnobilansnih kretanja, i to u ambijentu snažnog investicionog ciklusa”, podvlače u NBS. Takođe dodaju i da su strane direktne investicije ostale projektno i geografski raznovrsne, a najvećim delom usmerene u prerađivački sektor. Kako kažu u NBS, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji iznosio je 3,5 mlrd EUR ili 8,2% BDP-a. “To je omogućilo da deficit tekućeg računa platnog bilansa i četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i unapređenje ukupne poslovne klime doprineli su većim prilivima stranih direktnih investicija”, ističu u NBS. Ove investicije su i u 2018. bile, kako navode, i projektno i geografski raznovrsne. “Na taj način se obezbeđuju barem dva ključna doprinosa ovih investicija: njihov kontinuitet, odnosno široka raspostranjenost zemlje porekla doprinosi većoj otpornosti Srbije na eventualno usporavanje investicija iz pojedinačne zemlje, što daje čvrstu osnovu za dalji rast. Ovakve investicije takođe omogućuju dalje proširenje izvozne i proizvodne baze u narednim godinama”, kažu u NBS. Apostrofiraju da o tome kakva je geografska rasprostranjenost investicija pokazuju i podaci o pojedinačnim zemljama iz kojih je došao najveći priliv investicija tokom 2018. i koji ukazuju da se među prvih sedam nalaze zemlje koje pripadaju u barem četiri svetska regiona: EU, istočne Azije, Evroazijske unije, Bliskog i Srednjeg istoka. Po visini investicija u prošloj godini prva je Francuska sa 710 mil EUR, slede Kina sa Honkongom i Tajvanom sa 694,1 milion pa zatim Holandija i Nemačka sa 263,7 mil EUR. Na petom mestu je Rusija sa 237,3 mil EUR, pa zatim Ujedinjeni Arapski Emirati sa 180,7 i Luksemburg sa 176 mil EUR. Kada je reč o prvih šest meseci 2019. godine, prva je po visini investicija Rusija (278,1 mil EUR), a slede Holandija (263,9 mil EUR) Švajcarska (220 mil EUR), a među prvih pet su i Nemačka (149,4 mil EUR) i Luksemburg (138,3 mil EUR).
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Privredna komora Srbije i Razvojna agencija organizovali su nastup 26 srpskih privrednika iz različitih sektora na Nacionalnom paviljonu Srbije na 25. Međunarodnom sajmu privrede koji se ove sedmice održava u Mostaru. Na opštem Morstarskom sajmu… […]
Na stočnim pijacama širom Srbije cena prasadi već duže vreme prilično je visoka u poređenju sa tovljenim svinjama . Kilogram prasadi težine oko 25 kilograma žive vage košta od 500 do 650 dinara. Cena tovljenih svinja težine od 80 do 120 kilograma iznosi od 220 do 350 dinara po kilogramu.
U Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu održana je konferencija pod nazivom Preduzetništvo bez granica- žene koje menjaju svet. Organizator i pokrovitelj skupa je Udruženje žena preduzetnica Šumadije i Zapadne Srbije i prema njihovim rečima cilj je da se osnaže i umreže žene. Konferencija je održana uz podršku opštine Gornji Milanovac i Privredne komore Srbije.
U Startap centru Naučno tehnološkog parka u Čačku održan je info dan povodom javnog poziva za četvrti krug dodele bespovratnih sredstava u okviru StarTech projekta ,, Novi krug do zvezda za inovatore”.
Projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) “Bolja energija” i grad Užice uspešno su organizovali radionicu za preko dvadeste mladih učenika pod nazivom “Bolja energija, za bolju budućnost!”
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Povodom izveštaja lista Financial times o tome da je Srbija prva na svetu po broju stranih investicija u odnosu na svoj BDP, u Narodnoj banci Srbije navode za Blic da je priliv tih investicija iznosio 1,9 mlrd EUR u prvih šest meseci ove godine. To je, kako tvrde u NBS, za 30% više nego u istom periodu prošle godine ili 9% bruto društvenog proizvoda. Te investicije su, kako kažu, dovoljne da u potpunosti pokriju tekući deficit platnog bilansa. “Ova godina je peta godina uzastopno u kojoj Srbija beleži rastući trend stranih direktnih investicija i peta godina zaredom da je neto priliv tih investicija više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa. Ovaj trend jasno ukazuje da Srbija, ne samo da je ostavila period spoljne neravnoteže iza sebe, već da je, sada već u srednjem roku, na čvrstom putu održivosti platnobilansnih kretanja, i to u ambijentu snažnog investicionog ciklusa”, podvlače u NBS. Takođe dodaju i da su strane direktne investicije ostale projektno i geografski raznovrsne, a najvećim delom usmerene u prerađivački sektor. Kako kažu u NBS, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji iznosio je 3,5 mlrd EUR ili 8,2% BDP-a. “To je omogućilo da deficit tekućeg računa platnog bilansa i četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i unapređenje ukupne poslovne klime doprineli su većim prilivima stranih direktnih investicija”, ističu u NBS. Ove investicije su i u 2018. bile, kako navode, i projektno i geografski raznovrsne. “Na taj način se obezbeđuju barem dva ključna doprinosa ovih investicija: njihov kontinuitet, odnosno široka raspostranjenost zemlje porekla doprinosi većoj otpornosti Srbije na eventualno usporavanje investicija iz pojedinačne zemlje, što daje čvrstu osnovu za dalji rast. Ovakve investicije takođe omogućuju dalje proširenje izvozne i proizvodne baze u narednim godinama”, kažu u NBS. Apostrofiraju da o tome kakva je geografska rasprostranjenost investicija pokazuju i podaci o pojedinačnim zemljama iz kojih je došao najveći priliv investicija tokom 2018. i koji ukazuju da se među prvih sedam nalaze zemlje koje pripadaju u barem četiri svetska regiona: EU, istočne Azije, Evroazijske unije, Bliskog i Srednjeg istoka. Po visini investicija u prošloj godini prva je Francuska sa 710 mil EUR, slede Kina sa Honkongom i Tajvanom sa 694,1 milion pa zatim Holandija i Nemačka sa 263,7 mil EUR. Na petom mestu je Rusija sa 237,3 mil EUR, pa zatim Ujedinjeni Arapski Emirati sa 180,7 i Luksemburg sa 176 mil EUR. Kada je reč o prvih šest meseci 2019. godine, prva je po visini investicija Rusija (278,1 mil EUR), a slede Holandija (263,9 mil EUR) Švajcarska (220 mil EUR), a među prvih pet su i Nemačka (149,4 mil EUR) i Luksemburg (138,3 mil EUR).
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
Privrednici iz Čačka predstavili se na sajmu u Mostaru
Privredna komora Srbije i Razvojna agencija organizovali su nastup 26 srpskih privrednika iz različitih sektora na Nacionalnom paviljonu Srbije na 25. Međunarodnom sajmu privrede koji se ove sedmice održava u Mostaru. Na opštem Morstarskom sajmu… […]
Cena prasadi na pijacama I dalje raste. Tovljenici znatno jeftiniji
Na stočnim pijacama širom Srbije cena prasadi već duže vreme prilično je visoka u poređenju sa tovljenim svinjama . Kilogram prasadi težine oko 25 kilograma žive vage košta od 500 do 650 dinara. Cena tovljenih svinja težine od 80 do 120 kilograma iznosi od 220 do 350 dinara po kilogramu.
Gornji MIlanovac domaćin konferencije posvećene ženskom preduzetništvu
U Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu održana je konferencija pod nazivom Preduzetništvo bez granica- žene koje menjaju svet. Organizator i pokrovitelj skupa je Udruženje žena preduzetnica Šumadije i Zapadne Srbije i prema njihovim rečima cilj je da se osnaže i umreže žene. Konferencija je održana uz podršku opštine Gornji Milanovac i Privredne komore Srbije.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
