U Jeloviku uglavnom žive od poljoprivrede

U bajinobaštanskom selu Jelovik meštani uglavnom žive od poljoprivrede, a ovdašnje maline i kupine prepoznaju se po kvalitetu. Jedan od onih koji ima svoje zasade malina je i Užičanin Miloš Tošić, koji se ujedno bavi  i pčelarstvom. U ovom selu živi i poslednji kačar ovog kraja, Milija Lukić, kroz čije ruke je prošlo mnogo bačvi, buradi i metalnih obruča. I kako sam kaže, ovo je definitivno zanat koji izumire.

Selo Jelovik u opštini Bajina Bašta na visini od 900 m, ima svoje šume i brda, njive, uzvišenja, reke i potoke. Nekada je od Kostojevića pa sve do Jelovika postojalo 27 vodenica, kako kaže naš sagovornik, svaki zaseok je imao svoju vodenicu. Ali kako sada stvari stoje, zanimanje vodeničara će uskoro da išćezne. 

Miloš Tošić je rođen u Jeloviku, radio je na Sinteru u Prvom partizanu, i po odlasku u penziju odlučio je da u svom rodnom kraju počne da  proizvodi malinu.

“Znao sam da je za lep život na selu potrebno dosta rada, ali je prednost što sam odlučuješ šta ćeš i koliko raditi. Iako imam kuću i porodica mi je u Užicu, rešio sam da ovde na porodičnom imanju krenem sa poljoprivredom. Imam maline, a bavim se i pčelarstvom. Krenuo sam 2005. godine sa dve košnice a sada imam preko 30. Na svom posedu imam i nekoliko voćki koje su stare i preko 200 godina. Pričao mi je moj deda da su krušku doneli Turci i posadili tu. Ona još uvek rađa. Mogu samo da kažem da mi je ovde prelepo, jeste fizički napor, ali sam na selu odmorio dušu”.

U zaseoku Mlađenovići u Jeloviku živi i 68-godišnji Milija Lukić, koji se bavi kačarstvom, zanatom koji gotovo da više i ne postoji. Kaže da od sela može da se živi, ali mora mnogo i da se radi.

“Oko malina ima dosta da se radi,  cele godine je obrađuješ, sređuješ, potom dođe berba, a  kada ih oteraš u hladnjaču niko ih ne obavezuje da moraju da  je prime. Kod nas na selu je populacija sve starija, jer sve više mladih odalazi u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Imanja nema ko da obrađuje i polako zarastaju u korov”.

Milija se bavio zemljoradnjom i stočarstvom a od svog oca je nasledio kačarski zanata.

“Kačarstvo mi je bilo poput hobija. To je sezonski posao, koji sam uglavnom obavljao u poznu jesen i zimu. Nekada sam izrađivao drvenu burad zapremine i do 400 litara, ali su, nastupila neka druga vremena pa je plastika preuzela primat i u ovom poslu. Ali nikada rakija ne može biti kao kada je ostaviš u plastičnom buretu”.

Naš domaćin ponosno priča i da je stravstveni lovac. Punih 47 godina je u ovom sportu, a ima i trofeje koje sa posebnom ljubavlju čuva. Oaza mira, spokoja i prirodnih lepota sela Jelovika čine ga privlačnim i za znatiželjnike koji ovuda povremeno prođu. Pozdravimo se sa meštanima kojima, kako smo za ovo kratko vreme videli, malo treba da bi bili srećni, koji rade iz srca a ne iz računa , uz obećanje da ćemo uskoro opet doći.

#bajinabašta, #jelovik, #poljoprivreda

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.