U Guči je danas  po prvi put organizovano  obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji

U Guči je danas  po prvi put organizovano  obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji , na kojem se pored ostalog  razgovaralo I  o stanju proizvodnje, prerade, I prodaje, ali I o potrebi udruživanja u oblasti proizvodnje ove kulture. Organizatori skupa su Centar za krompir Guča i Ekološko društvo  Dragačevo.

 Medjunarodna organizacija  za hranu I poljoprivredu FAO odredila je 30. maj kao medjunarodni dan krompira. U prestonici trube , ali I krompira ,okupili su se proizvodjači, preradjivači  prometnici i uvoznici krompira.

“Cilj nam je da današnji dan posvetimo kromoiru. Pedesetih godina prošlog veka je ovde osnovan Centar za krompir koji je bio lokomotiva razvoja I proizvodnje krompirau brdsko palninskom područjuI koji je stvorio 4 svoje sorte,ali i izrodio veliki broj stručnjaka I smatrali smo da je Guča pravo mesto gde treba obeležiti ovaj dan”, ističe  Prof. dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog  fakulteta u Zemunu.

 Krompir je biljka koja se gaji u preko 159 država. Po setvenim površinama u svetu krompir je 4. Kultura, iza kukuruza, pšenice I pririnča, a po proizvedenim količinama   to je 5proizvod I treći najviše korišćeni usev na svetu.

“Kod nas je krompir treća kultura, a na petom mestu po površinama na kojima se gaji. Na žalost tendencije smanjenja površina u celoj Evropi nisu mimoišle ni nas. Prinosi su malo povećani, ali se prestruktuirala proivodnja  zbog migracije stanovništva, klimatskih promena , nemogućnosti navodnjavanja i preselila se u ravničarsko područje tako da Vojvodina dominira u proizvodnji ovog useva. Imamo ukrupnjavanje poseda, pojedinci obradjuju 50 do 100 hektara, dok firme obradjuju I 700 hekata krompira. Kvalitet je zadovojavajući tamo gde se primenjuje vrhunska tehnlogija. Ipak, poslednjih godina nemamo dovoljno krompira tako da se uvozi 40 000 I 50 000 tona godišnje, a razlog je smanjenje površina i sa druge strane uticaj meteoroloških uslova u podjedinim godinama. To je realnost I mi želimo da sagledamo situaciju I vidimo u kom pravcu očekujemo razvoj proizvodnje  krompira  vezano  I za plasman, pakovanje, I nove zahteve marketa”objašnjava  Prof. dr Zoran Broćić. 

U poslednjih pola veka  površine pod krompirom u svetsim razmerama su povećane tako da se danas gaji na 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom  od oko 370 miliona tona. Iako Srbija važi za velikog proizvodjača kvalitetnog krompira poslednjih godina iz godine u godinu povećava se uvoz koji dostiže I do 40 000 tona konzumnog krompira  na godišnjem nivou. Osim nedostaka dovoljnih količina krompira , jedan od osnovnih razloga  za trenutno  stanje proizvodnje ove kulture u Srbiji je ukidanje ograničenja uvoza krompira koje ugrožava domaću proizvodnju, pa se čak I u zimskomperiodu u trgovinama sreće uvozni krompir što je bilo nezamislivo samo pre desetak ili dvadeset godina.       

“Uz  konzumni krompir pojedemo i 26 000 tona pomfrita u poslednje dve godine , a to zamenjuje  50 000 tona svežeg krompira.  Mi pojedemo 90 000 tona krompira iz uvoza što je trećina ukupne potrošnje.  Mi imamo kvalitetan krompir, ali već u toku zime nemamo ni dovoljnu količinu ni adekvatan kvalitet jer su I preparati  kojma se čuva krompir  da ne klija povučenii sa tržišta  EU, a imamo I malo skladišta. I taj kvalitetan krompir  koji je proizveden u toku leta počinje da se menja, pogotovo je to pojava kod krompira iz Vojvodine. Insekti, takodje,  urušavaju kvalitet krompira koji ne može da se proda u marketima, tako da velika količina krompira nije tržišno upotrebljiva. Nema ni ograničenja u uvozu pa čak I krompir koji uvozimo  sa damping cenama  zbog niskih troškova proizvodnje –  mehanizacije, djubriva urušava domaće tržište, ističe  Prof. dr  Živko Bugarčić.  

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 hektara sa prosečnim prinosima od 15 do 17 tona po hektaru, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40 do 60 tona po hektaru.Medjutim povećani troškovi proizvodnje koji su posebno izraženi  u poslednje 2 godine, kao I sve veća potreba za navodnjavanjem , negativno utiču na interesovanje  proizvodjača  da nastave proizvodnju ove kulture.

“Bavimo se  proizvodnjom semenskog krompira na obroncima Javora na površini od 365 do 40 hektara. Krompira nema dovoljno znamo koliki je bio uvoz I koliko našu proizvodnju opterećuje uvoz jevtinog krompira iz Belorusije, Ukrajine. Mi nismo konkurentni  jer ne možemo da zalivamo krompir u vreme suše, a imamo I razne štetočine poput divljih svinja. Tu je I usitnjenost parcela”, ističe Milan Bogdanović, proizvodjač krompira iz Ivanjice.  

Krompir predstavlja najjeftiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča), a ovo povrće je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina i zbog svega navedenog ima i značajnu terapeutsku funkciju u organizmu.

#dragačevo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.