Treći paket mera: Privreda uglavnom zadovoljna, a šta je, ipak, moglo bolje

Novi paket mera ekonomske pomoći ublažiće udar dugotrajne krize, ali neke stvari je trebalo rešiti drugačije, kažu privrednici.

“Zauvar je svaki dinar“, kaže naš narod kada stigne nevolja, a ta poslovica danas sažima reakciju iz privrede na pomoć koju je ponudila Vlada Srbije u saniranju ekonomskih posledica pandemije kovida 19. I poklonjenih 50 odsto minimalca je dobrodošlo kada su kase prazne i firme nemaju za plate, ali privrednici za 24sedam kažu da su neke stvari ipak mogle da se urade brže i bolje.

Turistički sektor, inače najviše pogođen u krizi, može se opisati kao najveći “dobitnik“ trećeg paketa pomoći. Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES), kaže za naš portal da će ove mere u određenoj meri umanjiti finansijske posledice korone ove godine, kao i da će omogućiti da zaposleni sačuvaju radna mesta u ugostiteljstvu, gde tri četvrtine firmi i dalje strahuje za goli opstanak.

– Možda je javnost bila iznenađena merama za hotelsko-turistički sektor, ali mi smo ih očekivali u ranijem dogovoru sa Vladom. To je ohrabrujuća vest i za hotele i za zaposlene, jer već se postavljalo pitanje da li treba dalje raditi ili zatvoriti. Nažalost, izostavljene su banje, koje su radile leti pa nisu dobile pomoć 2020, ali sada ne rade već četiri meseca. Takođe, još čekamo pozitivan odgovor na zahtev za smanjenje PDV-a na hranu – ističe Genov.

Hotelijeri su dobili 350 evra po ležaju i još 150 po svakoj sobi u svojim smeštajnim kapacitetima.

Kao i ostatak privrede, ovoga puta i “male“ i “velike“ kompanije mogu da dobiju po pola minimalca (oko 16.000 dinara) u aprilu, maju i junu, dok je cela minimalna zarada za jul posebna sektorska mera za zaposlene u turističkom sektoru.

Dotacija minimalnom zaradom bila je prošle godine najprihvaćenija mera iz dva paketa državne antikrizne pomoći.

Ovoga puta možda ne bude tako jer, kako kaže za 24sedam Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, privrednici se sada više boje obavezivanja na neotpuštanje radnika tri meseca nakon isplate, što je preduslov dobijanja državnog novca.

– Privrednici, pogotovo mali, dosta skeptično gledaju na ovaj paket pomoći. Dobra namera da se pomogne je vidljiva, ali novac dolazi kasno i malo ga je. Dosta firmi neće uzeti minimalce zbog toga što ne znaju da li će moći da zadrže radnike do oktobra, a za desetine hiljada vlasnika malih firmi koji ne dobijaju platu u njima sporno je i što ne može da se isplaćuje dividenda ako se uzme pomoć, a to im je značajan prihod – upozorava Rajić.

Privrednici ističu činjenicu da se i na (poklonjeni) minimalac plaćaju porezi i doprinosi, tako da je njegov neto iznos mnogo manji nego što izgleda. Bilo bi korisnije, smatraju u Mreži, da je država otpisala poreze i doprinose koji su odloženi 2020. godine, a sada su počeli da se naplaćuju.

– Bolje bi bilo i da je državna pomoć išla lokalnim samoupravama umesto firmama, a da se one odreknu taksa i drugih parafiskalnih nameta koje sada podižu i kojima pokušavaju da nadoknade 20 odsto manje para koje im stižu iz republičkog budžeta. Stvar ide dotle da su u “lokalu” počeli da jure ljude za nekakve neplaćene takse za firme koje su ugašene pre 10 godina – navodi Rajić.

#država, #minimalac

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.