Sve  intenzivniji  rast  organske  proizvodnje  u  Srbiji 

Poslednjih  godina  u  Srbiji  se  sve  intenzivnije  razvija  organska  proizvodnja.  Veliki  pobornik  ovakvog  metoda  poljoprivredne  proizvodnje  na  području  Zlatiborskog  okruga  je  prof. dr  Nikola  Bajić iz  Centra  za  organsku  poljoprivredu  Užice.  Navodi  četiri  važna  faktora  u  toj  oblasti  : zdravo  zemljište ,  zdrava  biljka,  zdrava  životinja ,  zdrav  čovek .  Svi  zajedno  doprinose  razvoju  organske  proizvodnje,  a time  i  stvaranju  organske  hrane.     

     Ministarstvo poljoprivrede  čini  velike  napore  da  organska  poljoprivreda postane  popularnije  među  proizvođačima.  Povećane  su  subvencije  po  tom  osnovu  i  poslednje  dve  godine  iznose  62 hiljade  dinara  po  hektaru  organske  proizvodnje.  U  najavi  je  povećanje  za  77 posto. 

 ,, U  stočarskoj  proizvodnji  subvencije  su  veće  za  40  posto.  U  odnosu  na   Evropsku uniju  to  su  manja  sredstva. Malo  se  kasni  sa  tim  subvencijama  posebno  u  organskoj  poljoprivredi.  I  ovo  što  statistika  kaže  da  smo  mi  negde  na 0,6 ili  0,7  obradivih  površina,  mislim  da  se  ne  prate  ti  svi  podaci .  Im a mnogo  parcela  južno  od  Save  i  Dunava  gde  su  manje  parcele  ,  a manje  se  koristi  hemija ,  praktično  su  organski  proizvođači  samo  nemaju  papir”,  kaže  Bajić. 

     Profesor  Bajić  ističe   da  Švajcarska  najviše  troši  organske  hrane  po  glavi  stanovnika. U  Danskoj  je  potuno  zastupljen  ovaj  vid proizvodnje  i  to  je  zakonom  regulisano.  Naš  sagovornik  često  prilikom  promocije  ovog  metoda  poljoprivrede  navodi  primer  Holandije  u  kojoj  je   obrazovanje  uslov  za  bavljenje  organskom  proizvodnjom . 

      Sa hemijom se zagađuje zemljište,  voda  ,  vazduh , sve ono  od  čega se živi,  kaže  profesor  Nikola  Bajić.  Centar  za  organsku  poljoprivredu  Užice  u  saradnji  sa  Poljoprivrednom  školom  ,  Privrednom  komorom ,  Zadružnog  saveza,  Agencije  Zlatiborski  Eko  Agrar  ,  PSSS  nastoji  da  se  smanji  upotreba  hemijskih  preparata  jer  je  cilj   zdrav  proizvod  biljnog  ili  životinjskog  porekla.

 ,, Ne  samo  da  dobijamo  meso,  jaja,  mleko  i  tako  dalje treba  nam  stajnjak. Treba  nam  stajnjak da  đubrimo  zemljite  da  u  tom  organskom  delu  koji  zovemo  humus ima  što  više  mikroorganizama  koji  stvaraju  biljnu  hranu.  Ako  u  zemljištu  imamo  tri  posto  humusa ,  ako  smo  uveli  plodored,  ako  smo  uveli  autohtone  sorte  biljaka  i  rase  domaćih  životinja,  mi  smo  80  posto  zaštitili  biljke  i  životinje .  Biljke  su  zdrave  i  same  se  bore  protiv  bolesti  i  štetočina”,  naglasio  je  profesor  Bajić.  

       U  nadi  da  će  se  sve  više  domaćinstava baviti  proizvodnjom  zdrave  hrane  bez  upotrebe  pesticida ,  profesor  Bajić  će i  dalje promovisati  i  raditi  sa saradnicima  na što  većoj  primeni  ovog  vida  proizvodnje  u  svakoj  oblasti  poljoprivrede .

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.