Svaki deseti poslodavac nema plan primene mera zaštite od korone

Otkako je 10. avgusta za sve poslodavce u Srbiji istekao rok za donošenje plana primene mera, u skladu s Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanja pojave zarazne bolesti, inspektori rada obišli su 361 preduzeće koje su zasad samo savetovali i, tamo gde je bilo potrebno, podržali u prilagođavanju novim pravilima u radu.

Reč je uglavnom o malim firmama s najviše deset zaposlenih, ali i pored toga među svim tim preduzećima koja su za prva dva dana inspektori obišli, kod svakog desetog poslodavca izostao je plan o primeni mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije kovida 19, piše “Politika”.

Kako za “Politiku” ističe Stevan Đurović, direktor Inspektorata za rad, kod samo 36 poslodavaca nije izrađen plan, dok je u četiri firme izrada tog dokumenta bila u toku.

– I u narednim danima inspekcija rada će kontrolisati poslodavce, a krajnji cilj je zaštita zdravlja ljudskih života, a ne samo kažnjavanje i represivne mere. Želimo da pružimo pomoć i savetodavnu podršku poslodavcima kako bi što pre počeli da primenjuju mere iz plana. Oni koji ne budu otklonili propuste i svojim postupcima budu ugrožavali zaposlene, mogu da očekuju prekršajne prijave ili rešenja o zabrani rada, a kasnije i kazne – ističe Đurović.

Pravilnik, koji je stupio na snagu 11. jula primenjuje se na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad, izuzev rada na terenu i rada od kuće. Zadata pravila moraju da poštuju ne samo poslodavci, već i radnici. Đurović ipak podseća da se inspekcija na terenu ne suočava samo s neodgovornim poslodavcima.

 Nailazimo i na zaposlene koji ne žele da koriste zaštitne maske na poslu, ali ima i situacija kada im ih poslodavci nisu obezbedili – dodaje direktor inspektorata.

Da li se ikada dogodilo da inspektor kazni zaposlenog?

– Unutar svakog preduzeća postoji sistem unutrašnje kontrole, pa sami poslodavci propisuju mere kažnjavanja ukoliko se zaposleni ne pridržavaju pravila. Imali smo situacije da kada dolazimo u kontrolu, radnici stavljaju maske u zaštitni položaj – priznaje on i dodaje da inspekcija rada ne može generalno, na osnovu bilo čije prijave, da podnese bilo kakvu meru ili zahtev za prekršajni postupak jer je “jedino merilo kada na licu mesta inspektor uoči propust”.

A među najčešćim propustima su oni kada poslodavac svoje radnike nije u pisanoj formi, kroz instrukcije, dovoljno dobro informisao o merama koje su predviđene u borbi protiv zarazne bolesti.

Često uočavamo i da nema dovoljno zaštitnih maski za radnike ili da se ne poštuje pravilo o propisanom odstojanju među zaposlenima. U takvim situacijama takvim preduzećima zabranjujemo rad, a ukoliko ne promene nešto, slede i kazne. Recimo, u toku vanrednog stanja smo kod 78 poslodavaca zatekli nepravilnosti u radu, kada smo doneli i 17 rešenja o zabrani rada i podneli 166 rešenja s ukazivanjem na otklanjanje manjih propusta u radu – nabraja Đurović.

U samom pravilniku nisu propisane kaznene mere, ali se one nalaze u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Kazne za poslodavce kreću se i do milion dinara, dok bi zaposleni za nepoštovanje propisa mogli da budu kažnjeni sa 20.000 dinara. Tako je, na primer, ovim zakonom za poslodavca propisana kazna od 800.000 do milion dinara, ako ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

#maske, #privreda

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.