ŠLJIVA DRENOVKA NA OBRONCIMA KABLARA

Milići sa Kablara obogatili su ovih dana voćnjake novim sadnicama autohtone sorte šljive Drenovke. Na taj način oplemeniće svoje zasade i istovremeno sačuvati ovu staru sortu koja je bila gotovo zaboravljena. Najvažnije je, kažu stručnjaci, da kalemovi budu dobro i čvrsto prekriveni zemljom da bi se primili. Drenovka rod donosi treće, četvrte godine, a veće prinose nakon sedam, osam godina.

Nove sadnice Drenovke posadio je Dragan Milić iz sela Rošci sa Kablara na površini od oko hektar i po. To je stara sorta koja polako nestaje, iako ima svojih kvaliteta. Zato je Milić odlučio da je sačuva i od svog sadnog materijala napravi novi voćnjak.

„Ovo je stara sorta Drenovka. Postoje dva klona. Ja sam izabrao onaj krupniji klon i od tog sam napravio sadni materijal“, priča Dragan Milić iz sela Rošci sa Kablara.

Milić kaže da se Drenovka ranije isključivo gajila na Kablaru. Vremenom, zbog odlaska ljudi iz ovog kraja, nije imao ko da joj posveti pažnju. I pored toga, on je optimista i veruje u povratak mladih, s obzirom da se u poslednje vreme značajna sredstva ulažu u razvoj turizma i turističkih potencijala. Milić se nada da će i ovaj kraj oživeti, a njive postati bogatije raznim poljoprivrednim kulturama. Takođe, Milić je odlučio da povrati još neke stare sorte pored Drenovke.

„Ima Madžarka ili Požegača, kako je zovu stručno. Međutim, ona ne može. Nju je šarka uništila na čitavom području Srbije. Ima tu Piskora i Okruglica koja je u nekoj kategoriji Drenovke. Ona je uglavnom služila kao oprašivač. Par stabala se u jednom zasadu sadilo, jer Drenovka nije samohodna sorta, ona mora da ima oprašivača“, kazao je Milić.

Osim Dragana Milića, i Periša Milić izašao je u voćnjak. Korist će imati ne samo on, već i gledaoci, jer savetuje kako pravilno posaditi kalem da se on kasnije primi i rodi.

„Da bi se posadila šljiva, potrebno je da se kalemljeni deo, gde nije najbolje sraslo, okrene u pravcu gde izgreva sunce. Razmereni su redovi, rađena je vinkla. Najvažnije je da se dobro zagazi, da ne ostane vazduha, inače primanje bude mnogo loše“, priča Periša Milić iz sela Rošci sa Kablara.

Pod zasadima šljive na Kablaru ima više od 20 hektara. Raduje me, kaže Dragan Milić, što se sve više meštana opredeljuje za voćarstvo. Ali generalno, ističe on, sela na Kablaru postaju sve uređenija, a ovo područje privlačnije za turiste i druge goste.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.