Regenerativna  poljoprivreda,  novi  model  obrade  zemljišta  I  proizvodnje  

 U  svetu  i  kod  nas  sve  više  se  govori  o  regenerativnoj  poljoprivredi ,  novom  modelu  proizvodnje   što  podrazumeva obradu  zemljišta koja  neće  biti  štetna  po  životnu  sredinu ,  a   biće   produktivna.Regenerativna  poljoprivreda  deo  je  projekta  koji  realizuje  Evropska unija  AgriCapture CO2  od  2021. u  pet  zemalja  sveta  među  kojima  je  i  Srbija.  Mr  Branko  Tanasković ,  poljoprivredni  stručnjak,   kaže  da  je   osnovni  postulat  ove  metode  ugljenik  i  azot  u  zemlji ,  umesto  u  vazduhu.       

     Poljoprivredni  stručnjak  Branko  Tanasković  kaže  da je  jedan  od  najvećih  problema   savremene  poljoprivrede  preterano   uznemiravanje  tla.  Osim  obrade   zemljišta  i  prekomerno  korišćenje  đubriva  i  pesticida  doprinose  smanjenju  organske  materije  u  tlu. ,, Od  brojnih  zagađivača  zemljišta  I  uopšte  prirode ,  ono  što  mi  na  prvi  pogled  možemo  videti  I  što nam je uvek  na  umu,  to  su  fabrički  dimnjaci ,  industrijska ,  tehničko- tehnološka  postrojenja, brojni  zagađivači  koji  koriste  fosilna  goriva,  vozila  sa unutrašnjim  sagorevanjem,  ipak  jedan  od  glavnih  zagađivača zemljišta  I  prirode  je  poljoprivreda”,  kaže  Tanasković.   

       Prema podacima   američke  Agencije  za  zaštitu  životne  sredine  24 odsto  ukupnih  emisija gasova staklene  bašte   dolazi  iz   poljoprivrede  ,  odnosno  poslova  koji  se  obavljaju  u  okviru  ove  oblasti,   a vezane  su  za  zemljište.Regenerativna  poljoprivreda   je  osmišljena za  manje    poljoprivredne    proizvođače,  odnosno  za  mana gazdinstva . ,, Ovo  je  jedan projekat  kojim  bi  trebalo  da se  tradicionalni  načini  obrade zemljišta,  pre svega  duboko  oranje ,   preikvalifukuje  u  obradu  zemljišta koja će   biti  dostupno  svima ,  a opet  da ne  izaziva toliko  oslobađanje  ugljen  dioksida  I  azota  iz  zemljišta .  Sam  postulat  regenerativne poljoprivrede  bazira  se  na tome  da se sačuva ugljen dioksid  I  azot u  zemljištu,  a ne  u  vazduhu  I  atmosferi kojima se  direktno  zagađuje životna sredina”,  rekao je  Tanasković.    

     Sa druge  strane ,  koncept  regenerativne  poljoprivrede nije  nimalo  jeftin,  naglašava naš  sagovornik  ističući  da  on   zahteva traktore   veće  snage koji  mogu  zemljište  prilagoditi  ,  za  različite  aktivnosti,  bez  invazivne  obrade,  kaže   savetodavac.  ,, Tu  se  koriste  traktori  veće  snage  koji  mogu  poljoprivredno  zemljište  prilagoditi  na duboku  obradu  do  nekih  60,  70  centimetara koje  je  uslovljavalo  oslobađanje  ugljendioksida  I  azota  u  atmosferu”,  reči  su  Tanaskovića.  On  navodi  pet  osnovnih  principa  regenerativne  poljoprivrede.  Ističe  da  u  Srbiji  postoje   velike  mogućnosti  za  primenu  ovog  modela  proizvodnje  zbog  postojanja netaknutih  površina  ,  nezageđenih  i gde  nije primenjivana  invazivna  obrada.  

     Prelazak   na  model  regenerativne  poljoprivrede  zahtevaće  i  vreme   i  ozbiljna sredstva  .  Proizvođači  su  sa  njim  još  uvek  nedovoljno  upoznati.  Osim  Srbije  EU  realizuje  ovaj   pilot  projekat   još  i  u    Velikoj  Britaniji  ,  Grčkoj  ,  Poljskoj  i  Keniji. 

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.