21/07/2022
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Ratarstvo.net
Zbog suše i vrućina poljoprivrednici strahuju da bi prinos kukuruza mogao da bude znatno umanjen. Posledice klimatskih promena sve su veće, kažu stručnjaci, pa bi i poljoprivrednu proizvodnju trebalo prilagoditi. Navodnjavanje je sve nužnije, a država ulaže u nove sisteme i revitalizaciju postojećih.Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima. Pre svega, na soji i kukuruzu. Ratare brine i tropski talas koji je zahvatio Srbiju. “Uveliko se suše listovi, da vidite po terenu kako je tamo gde nije bačeno veštačko đubrivo, pogotovo oni koji nisu ni kopali, nisu ništa radili oko njega, ni prskali, tu nema ništa”, kaže Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura kod Šapca.Stručnjaci kažu da se posledice klimatskih promena sve više osećaju. Padavine ili izostaju ili su neravnomerno raspoređene, pa se dešava da obilna kiša padne u veoma kratkom periodu, zbog čega nastaju poplave, a biljke od toga imaju samo štete. Budući da se predviđa da bi temperature u narednim godinama mogle još više da rastu, savetuju primenu agrotehničkih mera koje su možda i zapostavljene.”U tri sela gde je jako teško zemljište, kiselo, ljudi su radili podrivanje i na takvim pozicijama, gde bi zapravo trebalo da vidimo kukuruz koji bi u ovom periodu trebalo da bude uništen, je trenutno najbolji čak i u odnosu na one pozicije gde je generalno uvek dobar kukuruz”, navodi Darko Simić, PSSS Šabac.Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, trebalo bi pomeriti i vreme setve. Hibridi koji se nalaze na tržištu Srbije su, kažu, prilagođeni na stres i sušu.”Setvom hibrida različite dužine vegetacionog perioda onih ranih, oni bi zaobišli ovaj toplotni talas, jer su oni već sada u poodmakloj fazi nalivanja zrna smemena, dok su oni iz FAO grupe zrenja 600 i 700 na početku nalivanja zrna”, ističe dr Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U ovako ekstremnim uslovima jedna od najvažnijih mera jeste navodnjavanje. Procena je da se u Srbiji zalivni sistemi koriste na svega dva do tri procenta obradivih površina. Sve je više proizvođača koji zalivaju useve i zasade, a država izdvaja ogroman novac za sisteme za navodnjavanje i opremu.”Kukuruz je mnogo bolje izgledao pre mesec dana. I to je definitivno da moramo da nastavimo sa projektima navodnjavanja. U ovom trenutku realizujemo 27 različitih projekata za navodnjavanja koji treba da nam donesu 100.000 novih hektara pod zalivnim sistemima”, dodaje Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.”‘Srbijavode’ grade i završavaju tri sistema. Jedan je u Čačku za navodnjavanje 600 hektara, drugi u Topoli i treći u Pančevačkom ritu. To su tri projekta koji će biti završeni do kraja godine. Razvijamo tehničku dokumentaciju i biće raspisan tender u naredna dva meseca za navodnjavanje resavske doline u okolini Svilajnca 1.100 hektar i aktivno radimo u negotinskoj niziji”, poručuje Goran Puzović, direktor JVP “Srbijavode”.Visoke temperature i nedostatak vlage u ovom trenutku najbolje podnosi suncokret, čija će žetva, prema prognozama poljoprivrednika, početi dve nedelje ranije – od sredine avgusta.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Forum privrednika Čačka obeležio je 12 godina ostojanja. Na prigodnoj svečanosti uručene su specijalne nagrade zaslužnim pojedincima I kolektivima.
Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je danas u Gornjem Milanovcu Forum poslodavaca. To je, nakon Ivanjice I Čačka, treći forum koji je ove godine Nacionalna služba organizovala za poslodavce sa područja Moravičkog okruga.
Preuzimanjem dužnosti , novoizabrani ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je poručio je da će Ministarstvo poljoprivrede svojim merama i u budućem periodu pružati maksimalnu podršku proizvođačima.
Na svečanosti su uručene nagrade koje su ove godine pripale Vesni Kojić, vlasnici PU Mimilend I Goranu Bojoviću, vlasniku PR Bojović Studenac.
Prosečna plata u Čačku I dalje je niža od prosečne republičke zarade za 13.429 dinara i iznosi 80.696 dinara, što je nešto manje od 700 evra. Prosečna plata u Čačku za 1.393 dinara manja je nego prethodnog meseca, kada je iznosila 82.089.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Zbog suše i vrućina poljoprivrednici strahuju da bi prinos kukuruza mogao da bude znatno umanjen. Posledice klimatskih promena sve su veće, kažu stručnjaci, pa bi i poljoprivrednu proizvodnju trebalo prilagoditi. Navodnjavanje je sve nužnije, a država ulaže u nove sisteme i revitalizaciju postojećih.Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima. Pre svega, na soji i kukuruzu. Ratare brine i tropski talas koji je zahvatio Srbiju. “Uveliko se suše listovi, da vidite po terenu kako je tamo gde nije bačeno veštačko đubrivo, pogotovo oni koji nisu ni kopali, nisu ništa radili oko njega, ni prskali, tu nema ništa”, kaže Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura kod Šapca.Stručnjaci kažu da se posledice klimatskih promena sve više osećaju. Padavine ili izostaju ili su neravnomerno raspoređene, pa se dešava da obilna kiša padne u veoma kratkom periodu, zbog čega nastaju poplave, a biljke od toga imaju samo štete. Budući da se predviđa da bi temperature u narednim godinama mogle još više da rastu, savetuju primenu agrotehničkih mera koje su možda i zapostavljene.”U tri sela gde je jako teško zemljište, kiselo, ljudi su radili podrivanje i na takvim pozicijama, gde bi zapravo trebalo da vidimo kukuruz koji bi u ovom periodu trebalo da bude uništen, je trenutno najbolji čak i u odnosu na one pozicije gde je generalno uvek dobar kukuruz”, navodi Darko Simić, PSSS Šabac.Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, trebalo bi pomeriti i vreme setve. Hibridi koji se nalaze na tržištu Srbije su, kažu, prilagođeni na stres i sušu.”Setvom hibrida različite dužine vegetacionog perioda onih ranih, oni bi zaobišli ovaj toplotni talas, jer su oni već sada u poodmakloj fazi nalivanja zrna smemena, dok su oni iz FAO grupe zrenja 600 i 700 na početku nalivanja zrna”, ističe dr Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U ovako ekstremnim uslovima jedna od najvažnijih mera jeste navodnjavanje. Procena je da se u Srbiji zalivni sistemi koriste na svega dva do tri procenta obradivih površina. Sve je više proizvođača koji zalivaju useve i zasade, a država izdvaja ogroman novac za sisteme za navodnjavanje i opremu.”Kukuruz je mnogo bolje izgledao pre mesec dana. I to je definitivno da moramo da nastavimo sa projektima navodnjavanja. U ovom trenutku realizujemo 27 različitih projekata za navodnjavanja koji treba da nam donesu 100.000 novih hektara pod zalivnim sistemima”, dodaje Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.”‘Srbijavode’ grade i završavaju tri sistema. Jedan je u Čačku za navodnjavanje 600 hektara, drugi u Topoli i treći u Pančevačkom ritu. To su tri projekta koji će biti završeni do kraja godine. Razvijamo tehničku dokumentaciju i biće raspisan tender u naredna dva meseca za navodnjavanje resavske doline u okolini Svilajnca 1.100 hektar i aktivno radimo u negotinskoj niziji”, poručuje Goran Puzović, direktor JVP “Srbijavode”.Visoke temperature i nedostatak vlage u ovom trenutku najbolje podnosi suncokret, čija će žetva, prema prognozama poljoprivrednika, početi dve nedelje ranije – od sredine avgusta.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
Forum privrednika obeležio 12 godina postojanja, uručene nagrade uspešnim privrednicima
Forum privrednika Čačka obeležio je 12 godina ostojanja. Na prigodnoj svečanosti uručene su specijalne nagrade zaslužnim pojedincima I kolektivima.
Forum poslodavaca održan I u Gornjem Milanovcu
Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je danas u Gornjem Milanovcu Forum poslodavaca. To je, nakon Ivanjice I Čačka, treći forum koji je ove godine Nacionalna služba organizovala za poslodavce sa područja Moravičkog okruga.
Malinari Zapadne Srbije predlažu novom , resornom ministru mere za ,,izlečenje”malinarstva
Preuzimanjem dužnosti , novoizabrani ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je poručio je da će Ministarstvo poljoprivrede svojim merama i u budućem periodu pružati maksimalnu podršku proizvođačima.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
