RAKIJA “ZLATNI BREG” IZ DONJE TREPČE OSVOJILA TRŽIŠTE

Na  tržištu  alkoholnih  pića   već  13  godina svoje  mesto  ima  rakija  Zlatan  Breg  koja  se  proizvodi  u  Donjoj  Trepči  kod  Čačka. Vlasnik   istoimene  samostalne  zanatske  trgovinske  radnje  Vladimir  Vasiljević  kaže  da  početak  proizvodnje  beleži  rakija  od  šljive ,  zatim  kajsije,  a u  ponudi  je   i  travarica  koja se  priprema  po  posebnoj  recepturi  od  13  trava   i  posebnog  je  ukusa koju  Vasiljević   zove  ,,ledeni  čaj“.  Paletu   proizvoda iz  ove  male  radnje upotpunila je nedavno proizvodnja  voćnih  namaza i  sokova. Kvalitet je na prvom mestu i to je najvažniji kriterijum kojim se naš domaćin rukovodi  u prilično zahtevnoj proizvodnji kako alkoholnih  pića ,  tako  i  novog  programa  prerade  voća.    

    Da bi  obnovio  domaćinstvo  svoga  dede  u  pitomoj  Donjoj  Trepči i  iskoristio  potencijale ovog  voćarskog  kraja Vladimir  Vasiljević  iz  Beograda započeo  je  proizvodnju  rakije  pre  13  gtodina.  Šljiva  ,  kao  sirovina  ,  u  početku  je  dominirala,  a onda  je  Vasiljević  tržištu  ponudio  i  kajsijevaču,  medovaču  i  druge  specijalitete.Za preradu  koristi  uglavnom voće  iz  sopstvenih  zasada, 

– “Zvanično smo se registrovali, ušli u registar proizvođača 2012. godine, sve što radimo je pod nadzorom polorivrednih inspektora i poreskih organa. Proizvodimo rakije os šljive, kajsije,  viljamovke, travaricu po posebnoj recepturi od trinaes trava, koju interni zovemo ledeni čaj, medovaču i lozovaču. Za proizvodnju rakija koristimo voće iz sopstvenih zasada i uzimamo iz otkupa kolik je to moguće”.

   Zbog  nepovoljnih  vremenskih  prilika  i  prinosi  voća su  u  poslednje  vreme  sve  slabiji.  Prošla  godina bila  je  jako  loša zato  pa je   i   to   razlog   što  je  naš  domaćin  morao  da  dokupljuje  voće  za  preradu.  Vasiljević  očekuje  bolji  rod  ove  godine ,  pa  će  se  u  kacama  naći  i  više  rakije  .  U  zasadima šljiva uglavnom  čačanska  rodna .  Ove  godine  je  vegetacija  poranila  , pa  će  i  berba početi  ranije  ,  već  krajem  avgusta   

– “Poslednjih godina rod u našim zasadima je bio veoma loš zhvaljujući mrazu, međutim ove godine je dosta bolje, međutim videćemo kako će se rod održati na na ovim temperaturama bez kiše”.

   Vasiljević  je  planirao  da otkupi  veću  količinu  kajsija ,  ali  je  cena  ovogodišnjeg  roda  prilično  visoka.  Ne  zamera  jer  je  mnogo  faktora  koji  na to  utiču.    

-“Visoka cena voća je i te kako opravdana, iz prostog razloga jer su troškovi u voćarstvu izuzetno veliki. Koliko će mo otkupiti ove godine voća zavisi od roda iz našeg voćnjaka. Naša proizvodnja je izuzetno skromna kada bi ste nas  nas uporedili sa drugim destelerijama, razlog je taj što se naši prizvodi dobijaju na tradicionalan način u kazanima prevrtačima uz sve ispunjene uslove HASAP-a, od skuplanja voća, smeštaja u kacama,prve destilacije i krajnjeg proizvoda”.

 Vasiljević  očekuje  ove  godine  oko  1000 do  2000 litara  rakije.  Proizvodnja  je  skromna  ,  ali  je  važan  kvalitet.  Biće  je  za  sopstvene  potrebe , za  prijatelje  i  druge  poznate  kupce  koji  se  stalno  vraćaju  zadovoljni.      Rakija  Zlatan Breg  može  se  naći  u  nekoliko  beogradskih  restorana.,  zatim na  Kalenić i  Zemunskoj  pijaci  . Ove  godine  naš  ljubazni  domaćin  započeo  je  novi  proizvodni  program ,  u  preradu  voća  za  nove  proizvode  u  čiji  fantastičan   ukus  smo  se  i  mi  uverili .      

     Zadovoljan  je  Vladimir  Vasiljević dosadašnjim rezultatima. Osim  što  je  uspeo  da  razvije  sopstveni  biznis  i   rakija  Zlatan  Breg  osvoji   prilično  zahtevno  tržište u  ovoj  oblasti,  on  je  na dedovini   obezbedio  sve  uslove  za  konforan  život  tako  da  mu ne  nedostaje  prestonica gde  je  živeo  čitav  radni  vek.  U  posao  su  se  uključili  i  rođaci  ,  dogovaraju  se  i  ostvaruju  odličnu  saradnju  pa  je  i  uspeh  zagaradntovan.  

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.