Prvi  put   u  Guči  će  biti  obeležen  Svetski  dan krompira 

U  Guči će sutra, 30.maja, prvi put biti obeležen Svetski dan krompira koji su Ujedinjene nacije ustanovile krajem prošle godine. Organizatori svečanosti su Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča. Na skupu će biti organizovan  razgovor o stanju proizvodnje, prerade, prodaje krompira, kao i potrebi udruživanja u oblasti krompira

     Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji krompir je zauzeo između 1960. i 1980. kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u domaćinstvima, restoranima i menzama mnogih velikih firmi. Osnivanjem Zavoda za krompiru Guči,1954. godine,stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira.Kao rezultat selekcionog rada, stvorene su 4 sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975.g,Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina.

Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku ,  a 1995. godineu Magliću.  Ove fabrike  izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona. 

U Srbiji se krompir gaji na oko 22.000 ha  sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru.

Na Svetski Dan hrane u oktobru 2007. godine, Ujedinjene Nacije su pokrenule inicijativu za obeležavanje 2008. godine zaMeđunarodnu  godinu  krompira. Holandska kompanija Agrico o beležila je Godinu krompira organizacijom Balkanskog dana krompira u Srbiji, u seluRudnona planini Goliji, u selu Zablaćukod Čačkai kafani Dačo u Guči,uz učešće preko 30. gostiju iz Holandije, balkanskih zemalja i Australije.

Krajem prošle 2023. gpdine, Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za Svetski dan krpmpira, I upravo  zbog  ovog  značaja organizuje  se obeležavanje ovog  dana .   

Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta a poznato je oko 5.000 sorti krompira u svetu. U poslednjih 50. godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona. Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD a Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija su najznačajniji prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob. Zbog svojih vrednosti, krompir je: 

Treći najviše korišćeni usev na svetu;  Četvrta. kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice;  Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. g. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću – Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje. 

Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godina kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama. 

Krompir predstavlja najjevtiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča). Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku funkciju u organizmu.

#dragačevo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.