Pravilnom  rezidbom  do  dobre  rodnosti  voća

Zbog  nedostatka  radnika koji  se  bave  orezivanjem  voća,  voćari  su  se  samo  organizovali  i  oni  koji  su  obavili  zimsku  rezidbu  već  su  započeli  zaštitu  voća.  Zimska  rezidba  je  važna  zbog    usporavanja   vegetacije,  kažu  stručnjaci  za  voćarstvo  I  naglašavaju  da  od  toga  kako  se  obavi  ovaj  posao  zavisi  i   prinos i  kvalitet  roda.    Vreme je  i  sadnje  pa  preporučuju  ,  proizvođačima  da  ne  eksperimentišu  zbog  klimatskih  promene  i  sade  južno  voće ,  što  je  postalo  pomodarstvo,  već  kao  što  je  uobičajeno   da  sade  šljive,  kajsije ,  jagode ,  kruške  ,  dunje.   

     Rezidba voća  je  u  puno  jeku.  Problem  predstavlja  nedostatak  kvalitetnih  rezača,  ali  i  odgovarajućih  alata  da bi taj posao  bio dobro  obavljen.Uz  napomenu  da  bi  trebalo   kombinovati  zimsku  i  letnju   rezidbu ,  stručnjak za  voćarstvo  dr  Aleksandar  Leposavić   kaže  da  je  orezivanje  voća  u  ovom  periodu  važna  mera   jer  usporava vegetaciju. ,, Dokazano  je  da  voćke  koje  su  pravilno  i  kvalitetno  orezane  za  nekih  čak  10  i  višđe  dana  sporije  kreću  zato  što  im  se  ti  fiziološki  najaktivniji  delovi  rezidbom  odstranjuju   i  samim  tim  voćka  kasnije  kreće  u  vegetaciju.  Treba  kombinovati  zimsku  i  letnju  rezidbu .  Ranije  je  letnja  rezidba  bila  izuzetno  malo  zastupljena.  Ona je  poželjna,  izuzetno  kod  koštičavog  voća ,  tako  da  kod  pojedinih  voćnih  vrsta  taj  procenat letnje  rezidbe   bude zastupljen 40 posto .  Kod  trešnje  i  višnje   je  poželjna  letnja rezidba  i  daje  jako  dobre  rezultate. Zimska  i  letnja rezidba   se   ne rade  po  istom  principu i  to  zna  dobar  deo  rezača.  Ukoliko  se  te  dve  rezidbe  urade  na  isti  način  dolazi  do  smanjenja rodnog  potencijala ,  do  poremećaja  u  procesu  organogeneze i  samim  tim  do  smanjenja  prinosa u  sledećoj  vegetaciji, ali  dobre  su  i  jedna  i  druga rezidba”, detaljno  objašnjava  dr  Leposavić.   On  kaže  da  u  ovom  periodu  osim   pojave  različitih  bolesti ,   problem  predstavljaju  štetočine ,  odnosno  insekti  koji  su  krenuli  zbog  toplog  vremena.  Zbog  štetočin a ,  ali  i  bolesti ,  nakon  rezidbe   započinje  se sa zaštitom  voća. 

  ,, Što  se  tiče  bolesti  kod  tih  najranije  kretajućih  voćnih  vrsta  ,  kao  što  su  kajsija  i  breskva,  najveću   opasnost   predstavlja  bakterija  prisutna  svuda i  ona pravi  veliki  problem  ne  samo u  Srbiji,  već i u  čitavom  svetu.malo  je  specifična zaštita  što  se  tiče  bakterija.  Zbog  preventive  je  važno  da biljke  pravilno  zazime  da se smanji  taj  infektivni  potencijal. Koriste  se  različita  sredstva kao  što  su  ekstakti  u  kombinaciji  sa  aminokiselinama i  to  dovodi  do  dezintegracije  bakterije .  Inače,  zabranjena  je  upotreba  antibiotika u  biljnoj  proizvodnji .  To  proizvođači  znaju,  ali  i  pored  toga  ranije  su  kod  pojave  ervinije  kod  kruške,  jabuke  i  dunje    koristili su   antibiotike što  nije  dobro”,  priča  naš  sagovornik.  

      Na žalost,  zbog  izmenjene  klime   vegetacija  je  već  krenula  kod  pojedinih  voćnih  vrsta .  Leposavić  navodi   primer  ranih  sorti  kajsije  u  Miokovcima  koje  su  već  cvetale  što  , kaže  on  ,  nikako  nije  dobro.  

     Vreme  je  i  za  sadnju .  Dr  Leposavić  podseća  da  je  vladalo  veliko  interesovanje  za  sadnim  materijalom  Instituta za  voćarstvi  i  da  su  u  deficitu  sa  pojedinim  vrstama i  sortama voća  zbog  velike  potražnje .  Savetuje  obavljanje  pojedinih  agronomskih  mera   i  radnji  kako  bi  se  započela   sadnja.  Naš  sagovornik  preporučuje  da  se  sadi  voće,    ono  koje  je  i  do  sada  bilo  popularno  na našem  području  bez  obzira  na klimu. Polakomili  su  se  mnogi  za  južnim  voćem,   ali  on   kaže  da se  manu  tog posla i  sade  šljive , kajsije,   jagode. 

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.