Poslednji čas za pomoć: U januaru ostajemo bez restorana, kafića, klubova, čak i hotela?

Cela Srbija s nestrpljenjem svakoga dana iščekuje izveštaj Kriznog štaba i strahuje od novih antiepidemijskih mera. Najnovije su da će restorani, kafići, barovi, klubovi i svi drugi ugostiteljski i trgovinski objekti raditi radnim danima do 17 sati, a vikendom uopšte neće raditi.

Tako je predložio Krizni štab, a Vlada Srbije bi mogla, kako se očekuje, da usvoji ove preporuke već na sednici u četvrtak.

Sa ovim merama ugostitelji, a uz njih i hotelijeri, sebe već smatraju otpisanim žrtvama, kako pandemije koronavirusa, tako i državnih mera koje su donete radi suzbijanja posledica krize.

– Ukoliko se nešto hitno i drastično ne promeni uskoro ćemo morati da ugasimo firme u čijem vlasništvu su noćni barovi i noćni klubovi u zemlji, a to znači i otpuštanje svih zaposlenih. Ubrzo potom će i deo restorana zatvoriti svoja vrata, pa i kafići – kaže za 24sedam Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova i vlasnik dva ugledna beogradska lokala, kluba “Bitefartcafe” i restorana “Enso”.

Kako ističe, mere praktičnog uvođenja policijskog časa su samo poslednja kap u čaši, i već 1. januara se može očekivati da klubovi stave ključ u bravu jer vlasnici neće izdržati do proleća i rada bašti lokala.

– Ne verujem da ćemo dobiti dozvolu da normalno radimo za Novu godinu, u ovoj epidemiološkoj situaciji to nije ni realno, a u januaru i februaru je ionako najlošiji godišnji deo sezone. Tako da očekujem da već 2. januara možemo da zatvorimo lokale i da 16.000 ljudi koji od toga žive direktno ili posredno samo u Beogradu ostane bez posla – upozorava Relić.

A od rada bara ili restorana ne žive samo ugostitelji, konobari i kuvari i poslastičari, već i muzičari, fotografi, dekorateri, pomoćno osoblje, pa sve do dobavljača pića i hrane, poljoprivrednih proizvođača…

Ništa bolju sudbinu ne očekuju ni restorani jer, kaže Relić, ne može restoran da radi samo do 19 časova.

– Između 70 i 80 odsto našeg prometa napravi se u vreme posle sedam uveče i ne može se očekivati da restorani prežive prihodima od ručka, i to u vreme kada većina ljudi radi od kuće i ne izlazi. Dozvola za rad do 17 sati je samo davljenje i mučenje – napominje Relić.

Ukoliko država, odnosno ovo društvo koje ona opslužuje, želi da ima restorane, klubove i kafiće, ugostitelji kažu da je neophodna direktna pomoć.

– Toliko se ponosimo noćnim životom Beograda, koji svet poredi sa Berlinom, i sada je vreme da to spasemo. Plaćeni minimalac za radnike je pomoć, ali samo za one koji mogu da rade. Firme koje ne mogu da rade, a, recimo, barovi su od marta do danas radili samo tri nedelje u julu, i onda septembar i oktobar, da bi preživele moraju da direktno dobiju novac – ističe Relić.Ugostitelji predlažu da država odredi pomoć prema padu prometa u odnosu na prošlu godinu, ili prema kvadratnom metru lokala, jer se tako određuje i najveći broj dažbina. Takođe tražimo i da se otpišu doprinosi na plate za mesece tokom kojih nismo radili, da prepolove rente…

Pomoć ne tražimo samo od Republike, već i od Beograda, jer Novi Sad je mnogo više pomogao svoje ugostitelje nego Glavni grad, smanjio je rente 80 odsto i u mnogo dužem periodu. Nerealno je da Grad očekuje da sve rente i takse platimo sto odsto, a radilo se sa 20 odsto kapaciteta. Dugovanja među firmama u sektoru rastu, niko nikom ne plaća u nabavnom lancu… Ne treba da čekamo da bankrotiraju dva-tri veća lokala pa da sve ode dođavola – kaže Relić.

A za ugostiteljski biznis u Beogradu je vezana, direktno ili indirektno, egzistenicija 68.000 ljudi.

Kada je reč o hotelima, situacija je jednako dramatična, kaže za 24sedam Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera i restorana Srbije (HORES).

– Popunjenost je trenutno za čak 92 odsto manja nego u isto vreme prošle godine. U gradskim hotelima situacija je katastrofalna, ali posla nema ni u planinskim, jer u ovo doba godine tamo se obično održavaju seminari, kongresi i konferencije. Iako smo nadležnima dali protokol za rad u uslovima epidemije koji se primenjuje u Beču, nije nam dozvoljeno da ništa organizujemo – navodi Genov.

I on smatra da hoteli mogu da se zatvore, jer od Nove godine se “ne očekuje ništa“, a u januaru i februaru i u normalnim godinama u gradovima poseta ne prelazi 20 odsto, pa da se onda na proleće vidi ko će uopšte otvoriti. Trenutno već ne radi 20 odsto hotela, a zatvoreno je i 320 restorana po Srbiji.

I kod hotelijera su oči uprte u državu. Potrebna je sistemska pomoć sada, i plan za oporavak cele turističke privrede, ističu u HORES-u.

– I jedan minimalac, koji se najavljuje, dobrodošla jr pomoć, ali pitanje je koliko se hotelijerima isplati da ostanu otvoreni. Država bi morala da smanji PDV na hranu na 10 odsto, kao u većini zemalja EU, da pojednostavi privremeno zapošljavanje, i to na sedmičnom nivou, a da hotelsko-turističkim preduzećima banke daju moratorijum na uzete investicione kredite na dve godine. Uz to, država bi trebalo da pomeri plaćanje poreza na imovinu za period 2023-’25, a plaćanje akontacionog poreza na prihod u ovoj godini u kojoj se nije radilo da otpiše – nabraja Genov predloge, već upućene državi.

U HORES-u posebno ističu i neke stavke koje su paprene a ne tiču su centralne vlasti.

Najbolnija je “angažovana struja“, koju je pomenuo i Relić. To je ugovorena isporuka struje koja hotele može da košta i 30.000 ili 40.000 evra mesečno, a da su zbog malog broja gostiju potrošili energije samo za 10.000.

Takođe tu je i, recimo, lokalna taksa na odnošenje komunalnog otpada. Fiksno, to je nekom deset kontejnera mesečno, a on je u vreme korone punio jedan.

– Tražimo da se i to sada smanji na 60 odsto, kao i da se privremeno ukinu ili drastično smanje razne takse, od firmarina, preko zaštite životne sredine, do takse na muziku za prazne hotele – kaže Genov.

A uz ove mere, koje trenutno prema reakcijama vlasti izgledaju kao spisak lepih želja, oporavak ovog sektora privrede bi trajao dve godine, napominju i u HORES-u.

#hoteli, #pomoć

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.