Porez na imovinu – transparentniji i pravedniji

Kako unaprediti poresku pravdu kroz analiziranje stanja u oblasti poreza na imovinu i unaprediti saradnju između lokalne samouprave, privatnog sektora i civilnog društva, govorilo se na nedavno održanom sastanku u Čačku, u okviru relizacije projekta „Porez na imovinu-transparentniji i pravedniji”. Ovaj projekat zajednički realizuju Grad Čačak i opština Arilje, u saradnji sa Udruženjem građana ,,Prodor”, a koji finansira Evropska komisija kroz program ,,Balkan nadgleda javne finansije”, preko organizacije Fractal.

„Projekat treba da doprinese jačanju kapaciteta lokalne poreske administracije i uvođenja poreske pravde. Cela ideja projekta je da se lokalne samouprave pokrenu, u ovom slučaju Grad Čačak i opština Arilje kako bi definisali i redefinisali svoju lokalnu poresku politiku. Dosadašnja praksa je pokazala da većina lokalnih samouprava u Srbiji nema aktivnu poresku politiku, ne prepoznaje lokalne poreze kao mogućnost da se upravlja razvojem, odnosno za povećanje prihoda na različite načine. Ideja je bila da se sa ove dve opštine na neki način dokumentuju, odrede simulacije i predstave različite varijnte kako bi se povećali prihodi. Sa druge strane bi se podržao razvoj pojedinih delova grad”, rekao je Radomir Milovanović, konsultant Udruženja građana Prodor.

Mihailo Jović, predstavnik Foruma privrednika, podsetio je da čačanski privrednici imaju dosta primedbi na postojeći zakon koji reguliše porez na imovinu. Kako je rekao, postojeći način utvrđivanja poreza na imovinu nije pravedan, i što je najvažnije, nije predvidiv, odnosno može biti drastično veći ili manji, što otežava poslovanje firmi.

„Sa postojećim zakonom svi imaju problem, i institucije koje naplaćuju i ljudi koji plaćaju porez. Zakon je nepravedan. Svi smo svesni potrebe da se plaća porez. Namera poslodavca je bio da se teret sa građana prebaci na bogatije. Nažalost, ovim zakonom se to nije postiglo i veći teret i dalje snose siromašniji slojevi građana. Želeli bi da taj teret bude ravnomerniji. Takođe, porez na imovinu varira drastično od godine do godine. Bilo je primera da se poveća i do 10 puta. To je za nas pogubno jer ne možemo da planiramo cenu koštanja proizvoda, investicije”, objasnio je Jović.

Iako se porez na imovinu u svetu naplaćuje vekovima i predstavlja značajnu kategoriju u punjenju budžeta gradova, toj vrsti poreza kod nas pažnja se posvećuje tek poslednjih decenija. Učešće tih prihoda u budžetima je oko 1 odsto, odnosno oko 2,5 odsto u prikupljanju svih poreza.

„Prvi osnovni način uvećanja tih prihoda je ažuriranje baze korisnika u smislu da se analizira da li su svi prijavili realno imovinu koja bi moglda da bude predmet oporezivanja. Jedna kategorija poreza nije adekvatno vrednovana, a to je kategorija poreza na zemljište. To je jedan od koraka koje će lokalne samouprave preduzeti u narednom periodu i koje će biti predmet oporezivanja”, najavio je Milovanović, dodajući da je drugi zadatak da lokalna samouprava predvidi da li želi da primeni neke niže i stimulativne stope za pojedine sektore privrede.

Takođe, kako je rečeno, treba redefinisati politiku poreskih zona i napraviti pravedniju podelu.

Čačak ima oko 47.000 poreskih obveznika, a prema planu ovogodišnjeg budžeta, od poreza na imovinu Grad bi trebalo da prihoduje više od 600 miliona dinara.

#arilje, #čačak, #porez

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.