Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
26/02/2021
Autor:
Info Press
Izvor: 24 sedam
Foto: Info Press
Ove godine će kukuruzom u Srbiji biti zasejano milion hektara oranica, a pod pšenicom je blizu 600.000 hektara, izjavila je direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović. Ona je za Tanjug precizirala da je prema podacima Udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je četiri odsto više nego prethodne proizvodne godine. – Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremenskih prilika nakon toga – rekla je Savovićeva. Dodala je da poslednjih godina poljoprivrednici povećane površine na kojima seju kukuruz. – U poslednje tri godine je evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i mi očekujemo da će i ove godine toliko biti zasejano. Očekujemo i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara – rekla je Savovićeva. Ona je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače. Takođe, ocenila je da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice. – Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukluruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve – istakla je ona. Na planu proizvodnje pšenice, dodala je, zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice. Ocenila je kako je otvaranje svakog novog tržišta dobrodošlo, jer može uticati na podizanje produktivnosti i veću proizvodnju.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Ministarka privrede u Vlade Republike Srbije, Adriana Mesarović, boravila je u zvaničnoj poseti Čačku, gde je obišla proizvodne pogone kompanije „Unipromet” — jednog od ključnih nosilaca privredne aktivnosti u ovom kraju, koji trenutno… […]
Izgrađena u vreme kada su se megalitski energetski projekti tek rađali na ovim prostorima, hidroelektrana „Bistrica“ na reci Lim već više od šest decenija tiho i postojano proizvodi kilovate. Međutim, nakon punih 65… […]
Dugogodišnji rad srpskog energetskog „dragulja“ krunisan je uspešnim završetkom kapitalnog projekta vrednog 35 miliona evra. Jedina reverzibilna hidroelektrana u zemlji, RHE „Bajina Bašta“, nakon temeljne obnove ponovo je na mreži sa oba agregata… […]
Od 1. do 4. septembra na Zlatiboru se održava tradicionalno, 33. Savetovanje sudija Privrednih sudova Srbije. Ovaj značajan skup okuplja predstavnike Višeg suda, Visokog saveta sudstva, Apelacionih i Prekršajnog apelacionog suda, kao i… […]
Radove na rekonstrukciji objekta u kome će biti smešten Regionalni trening centar za dualno obrazovanje obišli su član Gradskog veća Branko Popović, direktor Tehničke škole Dragan Tucaković i tehnički direktor MPP „Jedinstvo“ Zoran… […]
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Ove godine će kukuruzom u Srbiji biti zasejano milion hektara oranica, a pod pšenicom je blizu 600.000 hektara, izjavila je direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović. Ona je za Tanjug precizirala da je prema podacima Udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je četiri odsto više nego prethodne proizvodne godine. – Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremenskih prilika nakon toga – rekla je Savovićeva. Dodala je da poslednjih godina poljoprivrednici povećane površine na kojima seju kukuruz. – U poslednje tri godine je evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i mi očekujemo da će i ove godine toliko biti zasejano. Očekujemo i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara – rekla je Savovićeva. Ona je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače. Takođe, ocenila je da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice. – Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukluruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve – istakla je ona. Na planu proizvodnje pšenice, dodala je, zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice. Ocenila je kako je otvaranje svakog novog tržišta dobrodošlo, jer može uticati na podizanje produktivnosti i veću proizvodnju.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
Nove investicije za Čačak: „Unipromet” otvara stotine radnih mesta i jača budžet grada
Ministarka privrede u Vlade Republike Srbije, Adriana Mesarović, boravila je u zvaničnoj poseti Čačku, gde je obišla proizvodne pogone kompanije „Unipromet” — jednog od ključnih nosilaca privredne aktivnosti u ovom kraju, koji trenutno… […]
Posle 65 godina stiže temeljna obnova hidroelektrane „Bistrica“
Izgrađena u vreme kada su se megalitski energetski projekti tek rađali na ovim prostorima, hidroelektrana „Bistrica“ na reci Lim već više od šest decenija tiho i postojano proizvodi kilovate. Međutim, nakon punih 65… […]
Zlatna rezerva EPS-a: Kako je revitalizovana RHE „Bajina Bašta“
Dugogodišnji rad srpskog energetskog „dragulja“ krunisan je uspešnim završetkom kapitalnog projekta vrednog 35 miliona evra. Jedina reverzibilna hidroelektrana u zemlji, RHE „Bajina Bašta“, nakon temeljne obnove ponovo je na mreži sa oba agregata… […]
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs