Od čega strahuje privreda – koliko će pomoći novi paket mera

Svi su saglasni da će privredi biti bolje kada se završi pandemija koronavirusa. A kada će se završiti? Za ceo svet, to je pitanje od milion dolara. Do tada, kažu stručnjaci, sve će zavisi od ponašanja privrede i države.

Samo da se preživi, razmišljaju čak i oni koji se bave proizvodnjom za koju se smatra da nema krize, poput proizvodnje hrane.

“Planirali smo da rastemo i onda smo u martu taj planirani rast zaustavili pa smo ostali da kažem na nekom februarskom nivou razvoja i sada trenutno čekamo da se vratimo na neku da kažem normalu i 80 podsto prodaje koja je bila u februaru mesecu”, kaže Veljko Milićević iz “Bubaje”.

Glavni problem privrednika je pad prihoda, a tri straha izdvajaju.

“Prvi je bio strah od ponovnog zatvaranja, odnosno zatvaranja njihovih objekata koji je istaklo 73 odsto ispitanika, zatim slede strah da će doći do pada tražnje za njihovim proizvodima i uslugama koje je pomenulo 50 odsto ispitanika kao i probleme sa likvidnošću koje je takođe 50 odsto ispitanika navelo kao nešto što će predstavljati prepreku oporavku”, navodi Aleksandar Zarić iz USAID-a.

Zbog toga stručnjaci ocenjuju da je injekcija likvidnosti od 66 milijardi dinara za 60 odsto minimalca u naredna dva meseca i jedan mesec odlaganja poreza i doprinosa logično i blagovremeno rešenje.

“Argument za je definitivno brzina reagovanja koja ima prednost u odnosu na preciznost samih mera. Sa druge strane neselektivne mere više koštaju i spušta se novac i do onih privrednih subjekata kojima ta pomoć realno u ovom trenutku možda i nije neophodna”, smatra prof. Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Deo privrede strahuje od nepisanog pravila – u ekonomiji nema besplatnog ručka.

“Treba biti znate oprezan. Nije država niti državni budžet kasica – prasica, svi mi i privreda i građani će sve to što država bude i što već daje i što će dati, morati jednog dana da vratimo”, ukazuje Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore u Beogradu.

Stručnjaci, ipak, procenjuju da povećanje javnog duga kao logična posledica državne pomoći privredi na očekivanih 62 odsto do 65 odsto, javne finansije mogu da izdrže na srednji rok, ali upozoravaju na drugu opasnost.

“Naravno pitanje koja je granica finansijskog kapaciteta države da u nekom periodu dužem od još tri ili četiri meseca praktično finansira odnosno likvidnostno hrani privredu čiji se oporavak tražnje nije desio”, napominje Lončar.

Istraživanje USAID-a i Privredne komore, pokazuje da firme koje su pravovremeno preusmerile prodaju preko interneta i brzo primenile druge preventivne mere, lakše prolaze kroz krizu.

#padprihoda, #paketmera, #privreda

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.