Malinari  Zapadne  Srbije  predlažu  novom , resornom  ministru  mere  za ,,izlečenje”malinarstva 

 Preuzimanjem  dužnosti ,  novoizabrani  ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  Aleksandar Martinović je poručio je da će Ministarstvo poljoprivrede  svojim merama i u budućem periodu pružati maksimalnu podršku proizvođačima. On  je  kazao i  da će, uprkos izazovima na svetskom tržištu, srpska poljoprivreda korišćenjem svojih potencijala nastojati da bude prepoznatljiva po kvalitetu proizvoda. 

   Podršku  od  resornog   ministra  očekuju  I  malinari. Predsednik nacionalnog udruženja za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija” i direktor Zadruge „Agro-eko voće” Božidar   Joković  iz  Milićevog  sela  kod  Arilja   rekao je  za  poljoprivredni  magazin  Agrobiznis  da  je  prvo  što  bi  novi  ministar  trebalo  da  uradi    da   okupi  stručne  i  sposobne  ljude   koji  bi   izradili dugoročnu i sprovodljivu Strategiju razvoja domaće poljoprivrede.  ,, U ovom  dokumentu  voćarstvo  bi imalo tretman kakav zaslužuje grana koja je godinama u vrhu domaćeg izvoza, a malina bila proglašena strateškim proizvodom”,  istakao je  Joković.  Dodaje  u  ime  150  malinara  I  vlasnika malih hladnjača koje  okuplja Udruženje, da bi  drugi korak ministra poljoprivrede trebalo  da bude obezbeđivanje investicija.

„Kao što smo već javno predlagali ministarstvu poljoprivrede, smatramo da treba osnovati razvojni investicioni fond ili razvojnu banku koja bi obezbeđivala povoljne i dugoročne kredite poljoprivrednicima, uz podršku Garantnog fonda”,  rekao  je  Joković.  Podseća  da  je  udruženje „Naše voće Srbija” zajedno sa Zadružnim savezom Srbije, Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti  izradilo Platformu za uređenje sektora malinarstva u Srbiji.

„Od sezone 2022. godine trpimo posledice poremećaja na tržištu maline, što se ponovilo u 2023. godini, a preti da obeleži i aktuelnu sezonu. Mora da se napravi hitan rez u malinarstvu, što podrazumeva i osnivanje Uprave za malinu, nove mere finansijske podrške i subvencije, strogu kontrolu sadnog materijala, intenzivnije širenje proizvodnje maline za konzum i podršku za preradu maline u finalne proizvode veće vrednosti”,  rekao  je  Božidar  Joković. 

  ,,Prema  podacima udruženja  ,,Naše  voće  Srbija”, 2022. godine prinos je bio 65.000 do 70.000 tona, a prošle godine 55-60.000 tona, što znači da prosečan prinos iznosi 40 do 50 kilograma po aru ili četiri do pet tona po hektaru, što je poražavajuće”,  naglašava  Joković.  On  dodaje  da  nagomilani  problemi opterećuju proizvodnju maline i ove godine, uključujući i to što još nije isplaćen u celosti rod iz prethodne dve, da se male hladnjače gase, a proizvodnja smanjuje zbog tržišnih, ali i klimatskih izazova.

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.