Koji gradovi i opštine u Srbiji su šampioni preduzetništva

Pandemija virusa korona neminovno je obeshrabrila mnoge potencijalne preduzetnike da se odvaže i pokrenu posao, pa je u prvoj polovini godine otvoreno 18.124 privrednih društava i preduzetničkih radnji – 22,4% manje nego u istom periodu 2019.

Međutim, programi podrške za preduzimljive poput poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja (mera “Startuj legalno“), poresko oslobođenje za inovacionu delatnost ili bespovratna sredstva za start-upove, investiciona ulaganja ili novu opremu, uticali su na to da se deo njih, uprkos virusu, oproba na tržištu i pokrene poslovanje. Olakšice su delom zaslužne što je krajem septembra u Srbiji bilo 405.963 aktivnih privrednih subjekata, za 15.077 više u odnosu na kraj 2019. U poslednjih 10 godina, otkad je podrška preduzetništvu u fokusu, broj firmi je veći za 73.531, podaci su Agencije za privredne registre. Najveći oslonac preduzetništvu predstavljaju mere podrške s republičkog nivoa. Meru “Startuj legalno”, na primer, od oktobra 2018. do sada je iskoristilo oko 1.000 novih preduzetnika i firmi. Uprkos pandemiji, početnici su meru značajno koristili i u prvih šest meseci ove godine i u tom periodu otvoreno je 180 biznisa, koji su, zahvaljujući činjenici da su uredno prijavljeni, imali pravo i na finansijsku pomoć u isplati plata u okviru državnog paketa mera za smanjenje negativnih posledica pandemije. Takođe, imali su pristup i povoljnim kreditima iz garantne šeme države.

NALED i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi GIZ, želeli su da provere i kolika podrška razvoju preduzetništva stiže s lokalnog nivoa vlasti. Pokrenuto je takmičenje “Šampioni preduzetništva 2020“, predviđeno Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije, sa ciljem da se gradovi i opštine podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva i da se istaknu primeri najbolje prakse u Srbiji. Podaci takmičenja na poluvremenu, u prvoj polovini godine, pokazali su da i među najuspešnijim lokalnim samoupravama, ima još puno prostora za unapređenje kada je reč o uspešnosti u podsticanju preduzetništva.

Presudni uticaj na podršku koja preduzetništvu stiže sa lokalnog nivoa vlasti svakako imaju raspoloživa sredstva. U istraživanju NALED-a sprovedenom na početku vanredne situacije lokalne samouprave su predvidele pad prihoda za trećinu i da će negativne posledice osećati najmanje godinu dana, a značajan broj već je, kao i republički nivo vlasti, morao da uradi rebalans budžeta.

Međutim, daleko od toga da su odustale od mogućnosti da i same pomognu preduzetnicima. Neke od njih su se odrekle dela zakupnine koju naplaćuju na poslovne prostorije. Ovi popusti su negde i veći od 50%, a pre svega su usmereni na ugostitelje kojima je, zbog kovida, smanjenje fiksnih troškova bilo pitanje opstanka. Mnoge su se okrenule obukama i savetodavnoj pomoći za preduzetnike, podržavaju žensko preduzetništvo ili koriste stimulativna sredstva donatora. Pojedine subvencionišu kamate na jednogodišnje kredite, samozapošljavanje ili zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih i finansiraju programe javnih radova.

Veći gradovi i opštine u razvoju preduzetništva pokušavaju administrativnim i poreskim olakšicama da pokretanje poslovanja učine pristupačnijim. Više su uključeni i u informisanje poslovne zajednice o svim raspoloživim programima i podsticajima, ali i povoljnim kreditima i načinima apliciranja.

U opštini Crna Trava smatraju da bolje uslove nude i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u ovoj maloj sredini.

– Novootvoreni biznisi su 98% iz drugih gradova, a najviše ih dolazi iz Vlasotinca i Leskovca. Ima i preduzetnika iz Beograda i drugih mesta – navodi Vatroslav Slavković, rukovodilac Odeljenja finansija, privrede i LER-a u Opštini Crna Trava i dodaje da je sve više preduzetnika iz sektora usluga i IT sektora.

Vrnjačka Banja spada u kategoriju srednjih opština i značajan deo prihoda ubira od turizma, koji je zbog korone pretrpeo gubitke. To je uticalo i na pokretanje novih poslova u tom sektoru.

– I u ostalim privrednim granama zabeležen je pad broja novoregistrovanih preduzetnika. Međutim, iskreno verujem da ćemo, uz podršku države, i ovu specifičnu situaciju uspešno prevazići – kaže Jasmina Trifunović rukovodilac Odseka za poslove organa opštine Vrnjačka Banja.

Prema njenim rečima, Vrnjačka Banja sprovodi programe podrške, ali i obuke uz tehničku podršku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, promoviše i organizuje dodatne obuke za preduzetnike, savetodavnu pomoć za mala i srednja preduzeća za korišćenje stimulativnih sredstava donatora, a predviđeni su i programi za razvoj ženskog preduzetništva.

Opština Trstenik, koja spada u veće opštine, kroz lokalni akcioni plan zapošljavanja sprovodi četiri glavne mere. To su program stručne prakse, subvencije samozapošljavanja i za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih i program javnih radova. Takođe, sektor mikro, malih i srednjih preduzeća može da računa na subvencionisane kamate na kredite do 12 meseci.

– Najveće interesovanje, kada je reč o pokretanju posla, postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i adaptaciju prostora – ističe Ivana Dimitrijević, šef kabineta predsednice opštine Trstenik.

Koji su gradovi i opštine bili najuspešniji u podsticanju preduzetništva u prvoj polovini godine možete da pogledate na sajtu www.uzmiracun.rs, a pobednici takmičenja biće proglašeni početkom 2021.

#preduzetništvo, #startuj legalno

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.