13/03/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Bankar/Ekapija
Foto:
Ekonomska opasnost korona virusa eksponencijalno je veća od rizika za javno zdravlje. Ako virus bude direktno uticao na vaš život, najverovatnije će se dogoditi da vas zaustavi u poslu, natera poslodavca da vas proglasi viškom ili vam odvede kompaniju u bankrot. Kako piše ugledni Independent, trilioni dolara izbrisani su s finansijskih tržišta ove sedmice i ovo je samo početak ako vlade zemalja ne “uskoče”. List navodi i da, ako američki predsednik Tramp nastavi da se spotiče u rešavanju situacije, to bi moglo značajno uticati na njegove šanse za ponovni izbor. Džo Bajden posebno je identifikovao korona virus kao slabost za Trampa, obećavajući drugačiji i postojaniji način vođenja zemlje. Virus korona je do danas u svetu ubio više od četiri i po hiljade ljudi, ali ekonomski će osakatiti milione, posebno jer je epidemija stvorila savršenu oluju s padovima na berzi, naftnim ratom između Rusije i Saudijske Arabije i prelivanjem stvarnog rata u Siriji u novu potencijalnu migrantsku krizu. Autor kaže kako se navirus može gledati kao na trenutak kad su se niti koje spajaju globalnu ekonomiju razdvojile, startape i rastuće kompanije poput njegove, mogle bi na kraju platiti cenu. Jednako je važno kao i borba protiv virusa – ako ne i važnije – “vakcinisati” ekonomije protiv nadolazeće pandemije panike. Ljudska patnja može doći u obliku bolesti i smrti. Ali može se doživeti i da ne možete platiti račune ili izgubiti dom. Posebno se mala preduzeća muče dok presušuju lanci snabdevanja i ostavljaju ih bez proizvoda ili bitnih materijala. Kina je najveći svetski izvoznik i odgovorna je za trećinu svetske proizvodnje, pa je problem Kine svačiji problem, čak i usred trgovinskog rata između Bele kuće i Pekinga. Sve to još više zabrinjava što vlade i dalje to vide kao zdravstvenu krizu, a ne kao ekonomsku. Vreme je da ekonomisti preuzmu inicijativu, pre nego što se prava pandemija raširi. Teško je pretpostaviti da Italija neće ući u recesiju (deveta najveća svetska ekonomija sada je zatvorena). Teško je i zamisliti da, ako ne utiče na Evropu i njenog najvećeg trgovinskog partnera, Sjedinjene Države. I nemoguće je videti kako bilo što od ovoga neće doneti globalni pad, osim ako vlade ne uskoče brže i snažnije nego pre 12 godina tokom poslednje finansijske krize. Autor nastavlja kako su ulozi ovoga puta veći jer se čini da postoji koordinirani napor da se ekonomski našteti mnogim zapadnim zemljama i upozori ih na agresivne trgovinske politike koje je Tramp s toliko entuzijazma usvojio. Iako je Kina imala najveću štetu gledajući ekonomske i ljudske troškove virusa, mnogi će u Pekingu videti uzročnika slabljenja američke ekonomije i odvraćanja pažnje od Trampovih trgovinskih ratova za koje se činilo da eskaliraju bez ikakvog viđenja. – Gotovo savršeno sinrhonizovan sa korona virusom, izbio je rusko-saudijski naftni rat. Kratkoročno, i Moskva i Rijad mogu priuštiti 30-procentni pad cene nafte preko noći, ali američki posao s gasom iz škriljca ne može. Najskuplji postupak proizvodnje znači da veliki deo američkog naftnog sektora jednostavno neće postojati ako cene nafte ostanu na istorijskim minimumima, što će dovesti do zatvaranja, gubitka radnih mesta i možda čak do recesija na državnom nivou – navodi Independent, a prenosi Klix.ba. Ovde se radi o mnogo više od korona virusa, cena nafte ili čak globalne ekonomije. Ovde se radi o ravnoteži moći Istoka i Zapada. Epicentar toga bila je poslednjih deset godina Sirija. Nakon decenije sukoba na terenu, čini se da je ovo suočavanje sada eskaliralo iz “proxy” rata u ekonomski sukob. – Supersile Rusija i Kina u nastajanju bile su svedoci onoga što su mnogi smatrali američkom nebitnošću u Siriji. I oni sada pokušavaju da cementiraju svoju viziju uistinu višepolarnog sveta. Umesto da američkoj saveznici Saudijskoj Arabiji dopuste da vodi naftna tržišta putem OPEC-a, Rusija i Kina žele preoblikovati globalna tržišta – i ravnoteže snaga – u svoju korist – smatra list. Kako bi preživele ove promene, SAD, Velika Britanija i drugi moraće da zaštite budućnost svojih velikih i malih kompanija i traže mogućnosti da se okoriste novim svetskim ekonomskim poretkom. Ignorisanje ovih promena biće još štetnije od bilo koje pandemije gripa, zaključuje se u tekstu.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
JKP „VODOVOD“ Čačak
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je oglas za upućivanje penzionera na rehabilitaciju za 2024. godinu, a pravo da konkurišu za desetodnevni besplatni boravak u banjama i lečilištima u Srbiji imaju korisnici čija penzija iznosi do 39.850 dinara i imaju prebivalište u Srbiji.
pročitaj još sličnih vesti
Turistička organizacija Zlatibor nudi najposećeniju srpsku planinu predstavlja na 13. Međunarodnom sajmu turizma i gastrokulture „Bijeljina-turist 2024“, koji se održava u hotelu „Drina“ u Bijeljini.
U Institutu za voćarstvo u Čačku održan je treći naučni skup na temu Savremene tehnologije i tendencije razvoja poljoprivrede. Osim Instituta , organizator sastanka , a istovremeno i inicijator okupljanja naučnika je Institut za primenu nauke u poljoprivredi .
Zahvaljući učešću u realizaciji “Erasmus plus” projekata Visoka škola strukovnih studija u Užicu ponovo je uspostavila saradnju sa Tehničkim fakultetom Unuiverziteta u Nitri iz Slovačke.
Forumi imaju za cilj uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i promociju javnih poziva koje je Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala u ovoj godini.
Inovacioni biznis centar Zlatibor poziva sve nezaposlene osobe koje su spremne da se upuste u preduzetničke vode da se prijave na konkurs za dobijanje bespovratnih sredstava.
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Ekonomska opasnost korona virusa eksponencijalno je veća od rizika za javno zdravlje. Ako virus bude direktno uticao na vaš život, najverovatnije će se dogoditi da vas zaustavi u poslu, natera poslodavca da vas proglasi viškom ili vam odvede kompaniju u bankrot. Kako piše ugledni Independent, trilioni dolara izbrisani su s finansijskih tržišta ove sedmice i ovo je samo početak ako vlade zemalja ne “uskoče”. List navodi i da, ako američki predsednik Tramp nastavi da se spotiče u rešavanju situacije, to bi moglo značajno uticati na njegove šanse za ponovni izbor. Džo Bajden posebno je identifikovao korona virus kao slabost za Trampa, obećavajući drugačiji i postojaniji način vođenja zemlje. Virus korona je do danas u svetu ubio više od četiri i po hiljade ljudi, ali ekonomski će osakatiti milione, posebno jer je epidemija stvorila savršenu oluju s padovima na berzi, naftnim ratom između Rusije i Saudijske Arabije i prelivanjem stvarnog rata u Siriji u novu potencijalnu migrantsku krizu. Autor kaže kako se navirus može gledati kao na trenutak kad su se niti koje spajaju globalnu ekonomiju razdvojile, startape i rastuće kompanije poput njegove, mogle bi na kraju platiti cenu. Jednako je važno kao i borba protiv virusa – ako ne i važnije – “vakcinisati” ekonomije protiv nadolazeće pandemije panike. Ljudska patnja može doći u obliku bolesti i smrti. Ali može se doživeti i da ne možete platiti račune ili izgubiti dom. Posebno se mala preduzeća muče dok presušuju lanci snabdevanja i ostavljaju ih bez proizvoda ili bitnih materijala. Kina je najveći svetski izvoznik i odgovorna je za trećinu svetske proizvodnje, pa je problem Kine svačiji problem, čak i usred trgovinskog rata između Bele kuće i Pekinga. Sve to još više zabrinjava što vlade i dalje to vide kao zdravstvenu krizu, a ne kao ekonomsku. Vreme je da ekonomisti preuzmu inicijativu, pre nego što se prava pandemija raširi. Teško je pretpostaviti da Italija neće ući u recesiju (deveta najveća svetska ekonomija sada je zatvorena). Teško je i zamisliti da, ako ne utiče na Evropu i njenog najvećeg trgovinskog partnera, Sjedinjene Države. I nemoguće je videti kako bilo što od ovoga neće doneti globalni pad, osim ako vlade ne uskoče brže i snažnije nego pre 12 godina tokom poslednje finansijske krize. Autor nastavlja kako su ulozi ovoga puta veći jer se čini da postoji koordinirani napor da se ekonomski našteti mnogim zapadnim zemljama i upozori ih na agresivne trgovinske politike koje je Tramp s toliko entuzijazma usvojio. Iako je Kina imala najveću štetu gledajući ekonomske i ljudske troškove virusa, mnogi će u Pekingu videti uzročnika slabljenja američke ekonomije i odvraćanja pažnje od Trampovih trgovinskih ratova za koje se činilo da eskaliraju bez ikakvog viđenja. – Gotovo savršeno sinrhonizovan sa korona virusom, izbio je rusko-saudijski naftni rat. Kratkoročno, i Moskva i Rijad mogu priuštiti 30-procentni pad cene nafte preko noći, ali američki posao s gasom iz škriljca ne može. Najskuplji postupak proizvodnje znači da veliki deo američkog naftnog sektora jednostavno neće postojati ako cene nafte ostanu na istorijskim minimumima, što će dovesti do zatvaranja, gubitka radnih mesta i možda čak do recesija na državnom nivou – navodi Independent, a prenosi Klix.ba. Ovde se radi o mnogo više od korona virusa, cena nafte ili čak globalne ekonomije. Ovde se radi o ravnoteži moći Istoka i Zapada. Epicentar toga bila je poslednjih deset godina Sirija. Nakon decenije sukoba na terenu, čini se da je ovo suočavanje sada eskaliralo iz “proxy” rata u ekonomski sukob. – Supersile Rusija i Kina u nastajanju bile su svedoci onoga što su mnogi smatrali američkom nebitnošću u Siriji. I oni sada pokušavaju da cementiraju svoju viziju uistinu višepolarnog sveta. Umesto da američkoj saveznici Saudijskoj Arabiji dopuste da vodi naftna tržišta putem OPEC-a, Rusija i Kina žele preoblikovati globalna tržišta – i ravnoteže snaga – u svoju korist – smatra list. Kako bi preživele ove promene, SAD, Velika Britanija i drugi moraće da zaštite budućnost svojih velikih i malih kompanija i traže mogućnosti da se okoriste novim svetskim ekonomskim poretkom. Ignorisanje ovih promena biće još štetnije od bilo koje pandemije gripa, zaključuje se u tekstu.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Pročitaj slične vesti
Turistička ponuda Zlatibora na 13. Međunarodnom sajmu turizma i gastrokulture u Bijeljini
Turistička organizacija Zlatibor nudi najposećeniju srpsku planinu predstavlja na 13. Međunarodnom sajmu turizma i gastrokulture „Bijeljina-turist 2024“, koji se održava u hotelu „Drina“ u Bijeljini.
Institut za voćarstvo u Čačku domaćin skupa Savremene tehnologije i tendencije razvoja poljoprivrede.
U Institutu za voćarstvo u Čačku održan je treći naučni skup na temu Savremene tehnologije i tendencije razvoja poljoprivrede. Osim Instituta , organizator sastanka , a istovremeno i inicijator okupljanja naučnika je Institut za primenu nauke u poljoprivredi .
Panel diskusija na ASSZS- “Veštačka inteligencija u skladu sa potrebama privrede”
Zahvaljući učešću u realizaciji “Erasmus plus” projekata Visoka škola strukovnih studija u Užicu ponovo je uspostavila saradnju sa Tehničkim fakultetom Unuiverziteta u Nitri iz Slovačke.
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
