Gde se radi najduže, a gde je radni vek najkraći

Radnik u EU u proseku radi 36 godina. Radni vek danas je tri godine duži nego 2000. godine. Srbija je ispod proseka EU. Nikola Altiparmakov iz Fisklanog saveta kaže za RTS da je penzijska reforma iz 2014. godine povećala starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

Nezaposlenost u zemljama evrozone najniža je od 2008. godine i iznosi 7,5 odsto. U Srbiji je ona pala ispod 10 procenata i iznosi 9,5 odsto.

Sa druge strane, produžava se životni vek, ali i gornja granica za odlazak u penziju. Koji je odnos radnika i penzionera, da li ćemo 2050. doći u opasnost da nemo dovoljno radnika da zarde za penziju.

Najduže se radi u Švajcarskoj, najkraće u Turskoj.

Gostujući u Jutarnjem programu, Nikola Altiparmakov iz Fisklanog saveta je rekao da su u penzijskom sistemu ovi trendovi su posledica demogrfskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što nije toliko loš pojam koliko zvuči na prvi pogled – znači da ljudi žive duže.

“Ono što to mora da prati kako bi penzijski sistemi ostali održivi je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže”, rekao je Atiparmakov.

Predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine. Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

“Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi”

“Uveli smo taj sitem koji smo imali 1964. pa smo u turbulentim 90-tim godinama izbrisali – to je sistem penala za prevremeno penzionisanje. Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi – to se pozitivno pokazalo na dužinu radnog veka u Srbiji”, rekao je Atiparmakov.

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starosna dob i za muškarce i za žene.

“Ako pogledamo najnovije statistike ovaj ondos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina”, rekao je on.

“Mislim da kolege greše kada pričaju o optimalnom odnosu penzionera i radnika, ne postoji optimalni odnos, optimalno bi bilo da imamo što više radnika i da smo što bogatiji”, kaže.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demografski stari. Čitava Evropa stari tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata – tri radnika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijskih sistema, već samo zahteva reforme – povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za indeksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema ali i predvidivost povećanja penzija.

“Dobrovoljni fondovi se stimulišu”

Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta relanog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnoati, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju – to jeste nešto što se svima preporučuje.

“Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljske je da su pokušali da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i to je što su stručnjaci upozoravali da se loše pokazalo jer su penzije još niže nego što su niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove”, istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

“Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija”, zaključio je Altiparmakov.

#eu, #radnivek, #srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.