Električna vozila u Srbiji: Potencijala ima, ali daleko smo od Evrope

Elektrifikacija automobilske industrije predstavlja izazov za Evropu ali i priliku za Zapadni Balkan da uskoči u trku za tehnologijama budućnosti.Automobilska industrija je, u delu proizvodnje komponenti, najbrže rastući sektor srpske privrede, što je kao komparativnu prednost Zapadnog Balkana primetila i IFC, Međunarodna finansijska korporacija (deo Svetske banke). Ali ta industrija se uveliko menja u svetu i elektrifikacija automobila donosi značajne promene. Da li je Srbija spremna za njih i u kojoj meri, za 24sedam odgovaraju ljudi iz profesije.Blizina tržištima EU, znanja i veštine radne snage i kapaciteti industrijske proizvodnje obezbeđuju zemljama Zapadnog Balkana konkurentsku prednost u poređenju sa drugim regionima, ukazuju stručnjaci IFC, dodajući da te zemlje svoje strategije, takođe, prilagođavaju promenama koje donosi elektrifikacija u automobilskoj industriji.

Planovi postoje ali su prepreke značajne, kaže za 24sedam Milan Belin, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

– Što se tiče perspektivnosti proizvodnje autodelova u Srbiji, čak i za električne automobile, ona svakako postoji. Imamo jeftinu radnu snagu i najbliži smo EU gde su centrale svih velikih proizvođača, i odakle će automobilska industrija vremenom da se iseli. Ali što se tiče samog tržišta za e-automobile, tu smo 15 godina iza Evrope – ističe Belin.

Vlada Srbije, navodi IFC, priprema nacionalnu strategiju za razvoj i korišćenje električnih vozila, a novi evropski “Zeleni dogovor“ (Green Deal) će obezbediti fond od bilion evra za finansiranje održivog razvoja. Trebalo bi da države članice u narednim godinama investiraju oko 2,9 milijardi evra za finansiranje razvoja lanca vrednosti baterija, a očekuje se mobilisanje dodatnih devet milijardi evra privatnih investicija.

Kao srpski adut navodi se projekat “Jadarit“, iz kojeg će se dobijati sirovine za proizvodnju baterija za električna vozila. No, od rude do proizvodnje sofisticiranog proizvoda koji traži ceo svet dug je put.

Milan Belin, inače i generalni direktor kompanije “Reno Srbija“, kaže da u Srbiji za klasičnu auto-industriju ima kadrova ali ne i za e-automobile, jer u tome Srbija kao proizvođač nema nikakvu istoriju.

– To nije problem, jer će strani investitori, ukoliko dođu, dovesti i svoje kadrove od kojih ćemo učiti. Naš veći problem je što još dugo nećemo biti tržište za e-vozila, pa smo onda bez domaće tražnje i manje interesantni za proizvodnju – ukazuje Belin.

U tom smeru idu i vesti poput one da japanska kompanije “Nidek” planira ulaganje od gotovo dve milijarde američkih dolara u Novi Sad, gde bi trebalo da gradi fabriku motora za električna vozila.

Čak i sa japanskim motorima, kada ih “dobijemo”, od proizvodnje baterija za e-vozila smo svakako daleko i u slučaju da ekološki sporni projekat “Jadarit“ ubrzo krene. Ali, imamo i dovoljno znanja i kapaciteta da se uključimo u svet “elektromobilnosti“, uveren je Aleksandar Jovanović, suvlasnik firme za proizvodnju elektroopreme “Rasina“, koja između ostalog, proizvodi i punjače za e-automobile.

– Što se tiče opreme koja prati industriju e-automobila, dosta toga bi moglo da se proizvodi i u Srbiji. Imamo dovoljno stručnosti za tako nešto a i proizvodni kapaciteti bi se otvorili kada bi bilo potražnje. Sami aparati nisu toliko komplikovani za proizvodnju, a kod softvera naši inženjeri svakako mogu da urade sve što treba  – ističe Jovanović, čija firma je jedna od tek pet-šest koje se bave punjačima.

Situacija se u Srbiji popravlja što se tiče infrastrukture za električne i hibridne automobile. “Putevi Srbije“ nedavno su povećali broj punjača na glavnim putnim pravcima, NIS je postavio nekoliko na svojim pumpama, EPS ima svoj projekat… Trenutno imamo osam punjača na auto-putevima u Srbiji, budžetom za ovu godinu predviđeno je još 10, po gradovima i opštinama u Srbiji još ih ima oko 90…

– Ako nam je za utehu, ni Hrvati nisu odmakli daleko, a Slovenci tu nešto bolje stoje tek otkako su lokalne samouprave krenule u svoje projekte – kaže Jovanović.

To ne treba da čudi jer preskupo je za naše uslove postavljati punjače, a po lokalnim drumovima se vozi tek dvestotinak električnih automobila i oko 1.500 hibrida. Čak i sada kada je odlučeno da će se izmenom zakona omogućiti naplaćivanje struje za punjenje.

– Sama putna stanica sa više punjača AC i DC varijante košta oko 10.000 evra. A ona uz to zahteva mali trafo od 250kW ili 400kW, koji košta 10.000 do 12.000 evra, koliko staje i pristupni vod do mreže EPS-a, pa vi vidite – zaključuje Jovanović.

#električni auto, #tehnologija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.