Ekonomisti o merama Vlade: Antikrizni program čuva radna mesta

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović smatra da je obezbeđeno dovoljno novca da preduzeća funkcionišu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da su mere neophodne u ekonomskoj pauzi, a poreski stručnjaci navode da su mere stigle u pravi čas.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je, povodom paketa mera državne pomoći privredi, da je jedna od najvažnijih stvari to što je država obezbedila dovoljnu količinu novca koja garantuje da će preduzaća moći da nastave da funkcionišu.

“Najvažnija mera ovog antikriznog programa je masivno upumpavanje likvidnosti i povratak poverenja koje mora da postoji na relaciji država-finansijki sektor-realni sektor, a što se čini preko garantne šeme za kredite privredi”, rekao je u izjavi za Tanjug predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Prema njegovim rečima banke su likvidne u ovom trenutku i imaju likvidnih sredstava, ali je logično da će spuštanje te likvidnosti ka privredi teći značajno teže, i formiranje garantne sheme će se omogućiti da likvidnost sa nivoa banaka bude spuštena na nivo privrede.

Iznosom od dve milijarde evra, kaže, bankama će se omogućiti da sredstva kroz kredite isplate privrednicima kojima su najpotrebniji.

“To ne znači istovremeno i povećanje ukupnog budžetskog deficita za taj iznos, jer se radi o kreditima koje će opredeljivati poslovne banke, a najveći deo garancija daće država Srbija”, naveo je Vlahović i dodao da će shema povećati ukupni javni dug, ali ne za apsolutni iznos podrške.

Isplata 100 evra svakom punoletnom građaninu podstiče potrošnju

Vlahović je ocenio da se ovom merom podstiče ponuda i podiže nivo ekonomske aktivnosti.

Dodaje da su ukupne antikrizne mere usaglašene sa postojećim fiskalnim prostorom koji će omogućiti dalje očuvanje makroekonomske stabilnosti što je jako važno.

Veoma je dobro, ukazuje, da su direktno definisane mere poreske podsticajne politike, kroz odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za sve zaposlene u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, odnosno odlaganje plaćanja poreza na dobit.

“Direktna pomoć u vidu tri minimalne zarade za MSP sektor, neposredno će doprineti da broj radnih mesta bude sačuvan, da ne dođe do preteranog otpuštanja”, kazao je Vlahović i primetio da ta mera obuhvata više od 900.000 radnika od 1,6 miliona koliko ih danas ima u Srbiji u privatnom sektoru.

Ističe i da je isplata 50 posto minimalca za radnike velikih preduzeća koji su ostalih bez posla direktorno podsticajna mera, a isplata 100 evra svakom punoletnom građaninu mera kojom se podstiče i potrošnja.

Vlahović je primetio da mere nisu iscrpele sve finansijske mogućnosti države.

“Mere su oročene, na period od tri meseca koliko se očekuje da će trajati vanredno stanje, što ne znači da neće biti produžene u slučaju potrebe, a u zavisnosti koliko će kriza oličena u kovid 19 trajati”, zaključio je Vlahović.

Đuričin: Mere Vlade neophodne u ekonomskoj pauzi

Ekonomske mere koje Vlada planira da sprovede zbog krize izazivane korona virusom su neophodne, jer se odnose na olakšavanje funkcionisanja privrede i kao takve su komplementarne sa merama koje su Vlada i NBS donele prethodnih dana, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin.

Ekonomska pauza, kaže Đuričin za Tanjug, trpi dva šoka, jedan sa strane tražnje i drugi sa strane ponude i zato je, navodi, važno da država iskoristi svoje rezerve likvidnosti koje postoje na bazi fiskalnog prostora ostvarenog dobrim poslovanjem u prethodne dve, tri godine, ali i u prvih mesec i po dana ove godine.

“Akcenat je na olakšavanju uslova poslovanja, pre svega vodeći računa da je glavni makroekonomski stabilizator u situaciji ovakve krize očuvanje radnih mesta. Takođe, mere imaju i određeni stimulativni karakter, ali mislim da će mere stimulativnog tipa dolaziti tek kada izađemo iz krize”, navodi Đuričin.

Projekcija Vlade Srbije je, kaže, da će kriza sa pandemijom direktno trajati jedan kvartal, a da će posle toga postojiti slabi eho efekti koji će postepeno slabiti.

Objašnjava da će značajna negativna stopa rasta biti ostvarena u drugom kvaratalu, a posle toga bi se privreda polako oporavljala da bi efekat krize na kraju godine uz ove mere bio oko minus dva stope rasta na ono što je pretpostavljeno.

To znači, dodaje, da će budžetski deficit biti povećan na devet odsto, s tim da će uz indirektne mere podsticaja privredi kroz bankarske garancije i kredite koje će davati Fond za razvoj doći do oko 11 odsto.

Realan scenario, kriza će trajati jedan kvartal

Po scenariju Vlade, ukazuje, trebalo bi da izgubimo u ovim uslovima svega dva procenta planiranog BDP-a.

Navodi da su sve mere Vlade manje-više lenearne, i odnose se na celu ekonomiju.

“Ostaje da se industrijskim politikama kasnije u privilegovan položaj stave možda grane koje su jako pogođene krizom, kao što su turizam, ugostiteljstvo, logistika, saobraćaj”, naveo je Đuričin.

Upitan da li će moći da se sprovedu najavljene mere, Đuričin kaže da se pošlo od realnog stanja sa scenarijom da će kriza trajati jedan kvartal.

“Za tu situaciju mi imamo izbalansirane prihode i rashode. Kako će biti posle, to ćemo videti”, kaže Đuričin i navodi da je glavni priotet održavanje zdravlja nacije, a da ekonomija treba da se održi u stanju da posle krize bude sposobna za što brži i što snažniji restart.

Smatra da će mere Vlade i NBS-a omogućiti veći stepen likvidnosti banaka, a garancije koje će država davati na deo kredita su dobar signal da bi se kreditna ativnost zadržala na određenom nivou, kao i 200 miliona evra kredita mikro, malim i srednjim preduzećima pod veoma povoljnim uslovim sa jedan odsto kamate.

“Garancije velikoj privredi i povoljni krediti malim i srednjim preduzećima mogu biti dovoljno stimulativni da održe nivo privredne aktivnosti na određenom nivou”, zaključuje Đuričin.

Orbović: Mere daju nadu da će se privreda oporaviti

Ekonomske mere koje Vlada Srbije planira da sprovede zbog krize izazivane koronavirusom daju nadu da će se nakon krize privreda vratiti normalnim tokovima, i da otpušanje radnika neće biti tako masovno kako se u početku činilo, ocenio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

“Do sada nismo imali ovako široke mere koje su usmerene i ka zaposlenima, pogotovo ne prema malim i srednjim preduzećima. Sada im je data mogućnost da isplate minimalne zarade naredna tri meseca, što im je veoma važno i ta mera je za svaku pohvalu”, rekao je Orbović.

Ističe da će ove mere podstaći poslodavce da vrate na posao radnike koje su otpustili prethodnih nedelja.

Takođe, Orbović kaže i da veliku olakšicu, naročito za veća preduzeća, predstavlja mogućnost da odloženo plaćaju poreze i doprinose.

“To sveukupno daje nadu da će se privreda nakon ukidanja vanrednog stanja vratiti normalnim tokovima”, ističe Orbović.

Poreski stručnjaci: Mere u pravi čas

Paket mera za pomoć privredi, posebno mikro i malim preduzećima kroz odlaganje plaćanja brojnih vrsta poreza, dobra je mera države i stiže u pravi čas, ističu poreski stručnjaci u prvim reagovanjima na paket mera pomoći srpskoj privredi.

U Udruženju poreskih savetnika Srbije nadaju se da će se mere dodatno prilagođavati potrebama privrede, kaže predsednik Skupštine tog udruženja Lazar Srdanov.

Koronavirus ne ugrožava samo građane, već je, kaže Srdanov, najveći “potencijalni bolesnik privreda”, pa je dobro, smatra, što je država sa početnog fokusa zaštite zdravlja građana mere proširila i na zaštitu privrede.

“Firme su već u problemu oko isplata zarada i doprinosa pa je dobrodošla mera odlaganja plaćanja poreza na zarade kao i doprinosa, odnosno, njihovo kasnije plaćanje u ratama”, izjavio je Srdanov.

Odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal je važno, smatra, jer će smanjiti obaveze privredi.

“Ovo je prvi paket mera i ne smatram da će biti i jedini, jer je neizvesno koliko će sve potrajati, a sigurno je da će biti još reakcija i zahteva, kao i prilagođavanja mera državne podrške”, kaže Srdanov.

Kao značajnu mere države navodi i pomoć malim privrednim subjektima u isplati minimalaca jer su upravo ta preduzeća sa najmanjim rezervama novca i roba.

“Dobro je da je država usmerila mera na one kojima je podrška najpotrebnija jer nemaju svi iste potrebe u ovakvoj situaciji”, kaže Srdanov.

Merama se čuva nivo zaposlenosti

Poreski savetnik i knjigovođa Milan Trbojević smtra da je državi bitno da se zadrži broj radnika.

“Subvencije su tako i usmerene, na osobođenje poreza i doprinosa, pokrivanje dobrog dela plate, odnosno, isplatu, minimalca što će zadržati dobar deo radnika” smatra Trbojević.

Ovim merama se čuva nivo zaposlenosti jer bi u suprotnom, da nisu donete, došlo do otpuštanja radnika koji bi pali na teret Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno, morala bi im se isplaćivati nadoknada za nezaposlene.

Sve to bi, dodaje Trbojević, uticalo na pad kupovne moći stanovništva, što se sada izbeglo sa ovim merama države.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano oko 270.000 preduzetnika, dok je u kategoriji privrednih društava na spisku nešto više od 131.000.

“Trenutno je problem kod svih što su u velikom broju delatnosti stali prihodi. Kod malih paušalaca, koji rade za sebe i nemaju kancelariju, najveći problem su bili porezi i doprinosi, a koji će sa odlaganjem naplate poreza, taj novac moći da iskoriste za ponovno pokretanje posla”, rekao je Trbojević.

#vlahović

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.