Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
28/11/2019
Autor:
Info Press
Izvor: Novosti/S. BULATOVIĆ
Foto: Pixabay
Recikleri bi naredne godine mogli da računaju na državne subvencije od ukupno tri i po milijarde dinara. Predlogom budžeta za sledeću godinu resoru zaštite životne sredine predviđeno je 27 odsto više novca. Sav “višak” će biti usmeren u budžetski fond, pa će on zapravo biti veći 45 odsto. Srbija, baš kao i ostale zemlje sveta, pokušava da se okrene cirkularnoj ekonomiji, čiji je princip korišćenje resursa tako da se otpad eliminiše. Ukoliko bi ovaj zaokret zaživeo, samo u sektoru plastične ambalaže otvorilo bi se 2.000 novih radnih mesta i stvorilo blizu 160 miliona evra bruto dodate vrednosti. Ovi podaci su se čuli na konferenciji “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, u organizaciji GIZ i Ministarstva zaštite životne sredine. – Naredne godine, zahvaljujući dogovoru sa Ministarstvom finansija, imaćemo veći budžet – objašnjava ministar Trivan. – Najveće povećanje ćemo imati u podsticajima za reciklažnu industriju. Godinama recikleri, naročito oni koji se bave opasnim otpadom, mogu da prikupe više nego što rade, ali država nema sredstava da ih podrži. Ako hoćemo da se očisti država, moramo da im pomognemo. I to je pitanje cirkularne ekonomije. Prvo moramo da sakupimo otpad, pa da vidimo kako će se iskoristiti. Srbija priprema i nova rešenja kroz Zakon o upravljanju otpadom. – Moramo da recikliramo, razdvajamo, štedimo resurse – ističe Trivan. – Zakonom ćemo pitanje plastičnih kesa spustiti na lokalni nivo. Oni snose odgovornost za upravljanje životnom sredinom. Posvetićemo pažnju farmaceutskom otpadu. Preduzeća koja se bave otpadom, a ogreše se o propise, neće moći da ponovo dobiju dozvolu da se bave tim poslom. OSTATKE HRANE SKORO DA NE KORISTIMO Analize pokazuju da se u Srbiji, u sektoru plastične ambalaže, godišnje generiše 16 kilograma otpada po stanovniku. Od toga se reciklira svega 22 odsto. U EU se generiše čak 32 kilograma po stanovniku, ali se reciklira 43 odsto. Kada je reč o otpadu hrane u Srbiji, svega jedan odsto se ponovo koristi na hranu za životinje, biogas, kompost, donacije bankama hrane.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze prljave sirovine.
Ječmenić se pčelarstvom bavi od 1995. godine. U pčelinjacima u Dragačevu ima oko 300 košnica.
Jedan od najpoznatijih čačanskih proizvođača rakije Stanimir poznatiji kao Cane Minić odavno je prestao da broji vredne nagrade, prizanja
Broj klijenata kontinuirano raste, a kvalitet proizvoda se ne menja.
Umesto 20. oktobra kako su stručnjaci očekivali i ove godine , a što je inače optimalan period , setva pšenice malo će biti prolongirana
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Recikleri bi naredne godine mogli da računaju na državne subvencije od ukupno tri i po milijarde dinara. Predlogom budžeta za sledeću godinu resoru zaštite životne sredine predviđeno je 27 odsto više novca. Sav “višak” će biti usmeren u budžetski fond, pa će on zapravo biti veći 45 odsto. Srbija, baš kao i ostale zemlje sveta, pokušava da se okrene cirkularnoj ekonomiji, čiji je princip korišćenje resursa tako da se otpad eliminiše. Ukoliko bi ovaj zaokret zaživeo, samo u sektoru plastične ambalaže otvorilo bi se 2.000 novih radnih mesta i stvorilo blizu 160 miliona evra bruto dodate vrednosti. Ovi podaci su se čuli na konferenciji “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, u organizaciji GIZ i Ministarstva zaštite životne sredine. – Naredne godine, zahvaljujući dogovoru sa Ministarstvom finansija, imaćemo veći budžet – objašnjava ministar Trivan. – Najveće povećanje ćemo imati u podsticajima za reciklažnu industriju. Godinama recikleri, naročito oni koji se bave opasnim otpadom, mogu da prikupe više nego što rade, ali država nema sredstava da ih podrži. Ako hoćemo da se očisti država, moramo da im pomognemo. I to je pitanje cirkularne ekonomije. Prvo moramo da sakupimo otpad, pa da vidimo kako će se iskoristiti. Srbija priprema i nova rešenja kroz Zakon o upravljanju otpadom. – Moramo da recikliramo, razdvajamo, štedimo resurse – ističe Trivan. – Zakonom ćemo pitanje plastičnih kesa spustiti na lokalni nivo. Oni snose odgovornost za upravljanje životnom sredinom. Posvetićemo pažnju farmaceutskom otpadu. Preduzeća koja se bave otpadom, a ogreše se o propise, neće moći da ponovo dobiju dozvolu da se bave tim poslom. OSTATKE HRANE SKORO DA NE KORISTIMO Analize pokazuju da se u Srbiji, u sektoru plastične ambalaže, godišnje generiše 16 kilograma otpada po stanovniku. Od toga se reciklira svega 22 odsto. U EU se generiše čak 32 kilograma po stanovniku, ali se reciklira 43 odsto. Kada je reč o otpadu hrane u Srbiji, svega jedan odsto se ponovo koristi na hranu za životinje, biogas, kompost, donacije bankama hrane.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Mladi košarkaš Konstantin Karapetrović pred novim izazovima
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
Oblačno i hladno vreme, mestimično slaba kiša
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
OD SLEDEĆE GODINE VELIKI ZAGADJIVAČI ĆE PLAĆAI POREZ ZA ZAGADJIVANJE
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze prljave sirovine.
PRINOS MEDA U VEĆINI MESTA U 2025.GODINI ISPOD PROSEKA
Ječmenić se pčelarstvom bavi od 1995. godine. U pčelinjacima u Dragačevu ima oko 300 košnica.
MINIĆEVA KUĆA RAKIJE – KUĆA DOBRE RAKIJE
Jedan od najpoznatijih čačanskih proizvođača rakije Stanimir poznatiji kao Cane Minić odavno je prestao da broji vredne nagrade, prizanja
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs