Biznis analiza: Hoće li svet ikada više izgledati onako kako smo ga ostavili pre korona virusa?

Globalna pandemija korona virusa promenila je za samo nekoliko nedelja čitav svet. Dok se lekari i zdravstveni radnici bore za živote pacijenata, ekonomisti uveliko analiziraju aktuelne posledice po privredu, kao i moguće negativne efekte koje tek treba očekivati. Zaključak je jedan – ovakav ekonomski slom nije viđen do sada i svet nikada više neće izgledati onako kako smo ga znali do pre samo mesec ili dva.

Kriza sa korona virusom, tvrde i svetski i domaći poznavaoci, ne liči ni na svetsku finansijsku krizu iz 2008. godine. Ovaj finansijski slom koji pamtimo bio je, kako tvrde, u neku ruku očekivan i izazvan krizom hipotekarnih kredita. Balon je kažu morao da pukne, te aktuelna korona kriza pre liči na Veliku depresiju iz davne 1930 – neočekivani slom koji je potopio svaki segmen i društva i ekonomije, krizu čiji je uzrok bila hiperprodukcija i prekomerna proizvodnja, i čije je posledice osećao čitav svet, bez izuzetka.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je pre neki dan da se svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata, pandemijom koja je pretnja ljudima u svakoj zemlji i koja će dovesti do recesije kakve nije bilo u bliskoj prošlosti. Nije krio da postoji rizik i da će kombinacija bolesti i njenog uticaja na ekonomiju doprineti “nestabilnosti, većim nemirima i pojačanim sukobima”.

Dodatan strah unele su gotovo u isto vreme i reči čelnice Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristine Georgieve. Ona je na telekonferenciji članica grupe G20 reagoval rečima da bi svetska recesija nakon pandemije virusa korona mogla biti gora od one koja je usledila nakon finansijske krize 2008.

“Ali, očekujemo oporavak 2021. godine”, naglasila je optimističnije.

Blumberg ocenjuje da se evropska ekonomija na godišnjem nivou smanjuje po stopi višoj od 10 odsto, dok je u Britaniji poslovna aktivnost pala na najniži nivo u 20 godina. Kina se oporavlja, ali je nestao svaki treći preduzetnik. Za manje od 15 dana u SAD je bez posla ostalo sedam miliona ljudi, a u Španiji nepuna četiri. Problem je dakle globalan, i ma koliko pojedinačne zemlje bile jake, nesporno je da će trpiti negativne efekte koje dolaze spolja.

“Ako potraje još 7-8 nedelja, što je neki optimistički scenario, možemo da računamo na delimičan oporavak, ali i na minimalan rast BDP-a Srbije u ovoj godini. Ako potraje do jeseni ili duže, očekujem jedan potpuni slom, na globalnom nivou – sve će biti drugačije nego što je bilo”, ocenjuje sagovornik “Blic Biznisa” i dodaje da se stvari ubrzano menjaju širom sveta i da se pokazalo da nema više ništa od EU, takozvane “Evrope bez granica”.

Stamenković smatra da ćemo se, ako epidemija potraje, suočiti sa izmenjenom strukturom i privrednog rasta i industrijske proizvodnje, ali ponavlja da mnogo toga zavisi od globalne situacije, posebno u našim glavnim izvoznim destinacijama, Nemačkoj i Italiji.

“Neke industrije mogu da se oporave, poput prehrambene ili trenutno farmaceutske, ali šta će biti sa čeličanom, sa industrijom automobila…”, pita se naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić podseća na razmere problema i nagoveštava da će cela situacija tek da se komplikuje.

“Goldman Saks procenjuje da će u Americi bez posla ostati 47 miliona ljudi, a ja znam za podatke da je tokom krize 2008. godine u celom svetu bez posla ostalo ukupno 25 miliona. To govori o razmerama i očekivanja, pa čak i da ne bude baš tako, neka bude polovina…

Smanjila se aktivnost građana, nema saobraćaja, fabrike stoje. To govori o tome kako svakodnevne aktivnosti prestaju. Ljudi se ne kreću, ne komuniciraju, a kada toga nema nema ni ozbiljne tražnje ni proizvodnje”, ocenjuje Savić.

Ekonomista Nurijel Rubini, koji je predvideo prethodnu ekonomsku krizu, tvrdi da postoje tri razloga zbog kojih bi recesija u SAD izazvana korona virusom mogla postati “Velika depresija”. Kako je rekao, upravo te tri činjenice čine da ova kriza nadjačava onu iz 1930. godine.

Najveći problem neizvesnost

Zdravstvena kriza sa korona virusom zahtevala je neke drastične mere kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze – zemlje su zatvorile svoje granice, prekinute su saobraćajne veze, uvedena je obavezna socijalna izolacija, mnogi fabrički pogoni su prestali sa proizvodnjom. Radnici ostaju bez posla, prodavci bez kupaca, banke bez rata kredita… A ovo je tek početak i prave posledice se očekuju tek nakon prvog talasa epidemije.

Ono što unosi najveći nemir je upravo neizvesnost koliko će sve trajati. Privrednicima je najvažnije da mogu da planiraju, bez obzira da li se plan odnosi na naredni mesec, kvartal ili godinu, a trenutno niko ne može sa sigurnošću da im kaže kada će ponovo moći da pokrenu mašine, nastave sa izvozom proizvoda i usluga, investicijama…

Velika depresija

Slom berze na američkom tržištu, u oktobru 1929. godine, označio je početak krize koja je ostala upamćena kao jedna od najvećih svetskih kriza poznata pod nazivom “great depression” – Velika depresija. Postoje tvrdnje da je jedan od uzroka velike ekonomske depresije, koja je nastala u SAD šireći se prvo na zemlje zapadne Evrope da bi se na kraju proširila i na daleki istok, prekomerna proizvodnja, odnosno hiperprodukcija.

To je nešto po čemu se ova kriza razlikuje od svih drugih – obuhvatila je sve proizvodne grane kod svih kapitalističkih zemalja. Neke zemlje su zbog tolike proizvodnje bile primorane da robu uništavaju. Zbog tolike produkcije zatvarani su pogoni, što je dovelo do otpuštanja radnika. Stopa nezaposlenosti je od početka krize do 1933. porasla sa tri odsto na čak 25 odsto.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.