Vetar iz vode i gora koja ćuti

Putopisi…toliko vanvremenih primera literarne majstorije u ovoj formi. Svima se dogodilo da čitajući redove iz pera velikih majstora osete kao da su pohodili mesta na kojima, zapravo, nikada nisu bili. Danas su forma putopisa i tema redova koji su tog žanra, čini se, aktuelniji nego ikada. Podgrevaju nam potrebu za egzotičnim, za izlazom, daju preko potrebnu iluziju slobode.

U par redova ćemo izneti priču koju priča manastir Gornjak i izvor reke Mlave. Oba mesta pre su u kategoriji grandiozne teme, pa se slova koja im pridodajemo ne pišu sa literarnom pretencioznošću. Slike ovde govore više od reči!

Manastir Gornjak podigao je srpski knez Lazar, najverovatnije1378. godine. Zbog skromnosti ovog zdanja, pretpostavlja se i da ga je podigao sam monah Grigorije koji je o manastiru brinuo. U svakom slučaju, knez Lazar je gornjačkom bratstvu darovao manastir (o čemu svedoči povelja od 1.8.1378.) Nekada je nosio naziv manastir Ždrelo.

U manastiru se čuvaju mošti monaha Grigorija Gornjačkog, za koga mnogi, poslovično, veruju da je bio čudotvorac. Otuda manastirska isposnica nosi njegovo ime, sa istaknutim delom koji predstavlja ćelija posvećena svetom Nikoli. Pored ove kapele, tu je i kapela posvećena svetom Iliji.

Manastir je svedočio mnogim istorijskim događajima, u kojima mu je sudbina bila različito naklonjena. Tako je bio rušen, spaljivan, obnavljan, imao ulogu sanatorijuma i zatvora. Svakako da je utisak koji imate među ovim zidinama, danas ženskog, manastira, utisak vanvremenitosti. Donese taj vetar sa gora ovakve misli:

„Ne znam koliko je vremena prošlo na satovima, tog anonimnog i univerzalnog vremena na časovnicima, koje je strano našim osećanjima, našim sudbama, građenju ili rušenju jedne ljubavi, čekanju jedne smrti. Ali je bila ogromna i komlikovana masa mog sopstvenog vremena, puna svačega…“ (Ernesto Sabato, Tunel)

I otuda ćutanje, sadržajno i divno ćutanje. Podseti na priču o tome kako je monah Grigorije ućutkivao Mlavu, jer zbog njenog hučanja nije mogao da zapodene razgovor sa knezom Lazarom, koga je sreo dok je lovio u obližnjim šumama. Prema manastirskoj istoriji, Grigorije je tada rekao: „Ćuti, Mlavo, ti se sledi, da sa carem reč besedim!“ Ovo ćutanje Mlave, desilo se, nažalost, kao reakcija na vesti o porazu srpske vojske na Kosovu. A kada se nađete u blizini izvorišta ove moćne i silne vode, koja se bori protiv bezsudbinstva svojim hukom ili ćutanjem, shvatite da je njeno ćutanje zeleno. I ne može vas, pored ove istorijske pozadine, mimoići utisak čiste lepote, pred kojom zanemite. Lepota je svima nama medijum. I u ovim okolnostima, umireni tom bezupitnom lepotom, učini nam se da se huk stišao i da se više nijedna priča ne priča. To Mlava ponovo nešto ćuti i zbližava nas sa našim izvorom.

Autor teksta Katarina Majstorović

#gornjak, #mlava

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.