Radovan Karadžić osuđen na doživotnu robiju

Ratni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je danas u Hagu na doživotnu robiju.

– Zločini koje je počinio “neviđenih razmera i brutalnosti”. Karadžić je kriv za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja – navedeno je u konačnoj presudi Karadžiću.

Karadžić je pre tri godine osuđen na 40 godina zatvora, a kazna je sada povećana na doživotnu.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove odbilo je žalbu Karadžića na dužinu kazne.

– Veće smatra da je kazna od 40 godina za njega “neadekvatna” i da su zločini preveliki za kaznu od 40 godina – navedeno je uoči samog izricanja presude Karadžiću za zločine počenjene u BiH i genocid u Srebrenici.

Izricanje konačne presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovan Karadžić, nakon što je pre tri godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina u BiH, počelo je danas u 14 sati.

Predsedavajući žalbenog veća Van Jonsen počeo je sa čitanjem navoda iz žalbi Tužilaštva i odbrane. On je rekao da neće čitati čitavo obrazloženje presude, već samo sažetak.Ž

Veće je odbacilo žalbene navode Karadžića za napade na Sarajevo i Srebrenicu, a delimično prihvatilo žalbeni zahtev Karadžića broj 31, navodeći da je pretresno veće prekršilo fundamentalno pravo Karadžića da unakrsno ispita svedoke.

– Žalbeno veće ukazuje da Karadžić nije pokazao da postoji greška u delu prvostepene presude koja se odnosi na nameru da se počini genocid u Srebrenici. Dodaju da je znao za zločine u Kravici, kao i da je morao znati i za druga ubijanja – navedeno je.

Govoreći o optužnici koja ga tereti za terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva, sudija Joensen je rekao da Karadžić nije uspeo da dokaže da je sudsko veće pogrešilo jer ga je proglasilo krivim za masakr na pijaci Markale u Sarajevu.

Govoreći o optužbi za genocid u Srebrenici, sudija Joensen je rekao da je ključni dokaz “Direktiva 7”, odnosno odluka bosanskih Srba iz marta 1995. godine koju je Karadžić potpisao, rekavši da bi uslovi trebalo da budu “nepodnošljivi” za ljude koji žive u Srebrenici.

U toj direktivi naređuje se sledeće: “Što prije izvršiti potpuno fizičko odvajanje Srebrenice od Žepe, čime spriječiti i pojedinačno komuniciranje između ovih enklava. Svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvoriti uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljnjeg opstanka i života mještana u Srebrenici i Žepi”, navedeno je u obrazloženju.

Veće je konstatovali i da je Karadžić kriv za uzimanje talaca iz redova UN. Sudija Joensen je rekao da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN-a zakonito privedeno.

Odbijen je i zahtev tužioca da Karadžić bude osuđen za širok spektar ubistava i drugih zločina koji su počinjeni uz proterivanje Bošnjaka i Hrvata u 20 opština u Bosni i Hercegovine.

U Sarajevu, u gradskoj većnici, kao i u Potočarima u Srebenici, okupljen je veliki broj ljudi i porodica žrtava kako bi zajedno pratili prenos konačne presude.

Advokat Goran Petronijević rekao je za RTS uoči izricanja presude da je pravni tim bio kod Radovana Karadžića i da su razgovarali sa njim o operativnom planu za eventualne ishode izricanja presude. Kako je naveo, Karadžić je spreman za bilo kakvu presudu, ali je najavio da advokati već prave planove ako presuda bude drastična.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić bio je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. U poslednjoj verziji optužnice, koja je nekoliko puta menjana, navodi se da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za te zločine, između ostalog, putem svog učešća u nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata.

#karadžić, #presuda, #radovan

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.