Frula deo kulturnog nasledja srpskog naroda

Ovog vikenda u Prislonici će biti održan 38.Sabor frulaša. Frula je deo kulturnog nasledja srpskog naroda, a frulška praksa  je upisana  na nacionalnu listi kao nemateriajlno kulturno nasledje. 

  Smatra se da je frula najstariji i najmnogobrojniji instrument na svetu. U raznim varijantama, veličinama i oblicima, nalazimo ih gotovo kod svih naroda . Instrumenti slični fruli bili su poznati još najstarijim narodima, budući da su je jednostavno i lako gradili. Svaka trska i stara šuplja kost mogla je poslužiti za pravljenje ovog instrumenta.

“Frule ima svuda  u svetu. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz Persije, ali se raširila svuda u svetu. Ona jeste naš izvorni instrument, primila se u narodu I od prvih dana je sastavni deo kulturnog I ritualnog ceremonijla. Frula se pravila na najjednostavniji način , od šuplje zove ili kosti dobijete instrument. Ali, ona je usavršavala. Ovalnog je oblika ima čep na početku ima pisak , 6 rupica na prednjoj strain i jedu pozadi. S obzirom da je jednostavan instrument  lepotu zvuka ostavljamo samom frulašu, umetniku. Može se proizvesti svaka melodija na njoj , frula prikazuje I tugu I veselje” , objašnjava  Snežana Ašanin  etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

U našim krajevima na fruli I dvojnicamasu svirali pastiri čuvajući svoja stada. Frula se koristi i dan-danas kao narodni instrument, a poslednjih decenija doživela je svojevrstan preporod, zahvaljujući brojnim manifestacijama koje slave frulu, pa je sve  više mladih koji sviraju ovaj narodni instrument.

“Važno je  očuvanje frule kao nacionalnog I kulturog identiteta, važno je da baštinimo to kulturno nasledje koje daje fruli važno mesto u tom nasledju. Sve manifestacije doprinose očuvanju frule, a Prislonica je rasadnik  mladih talenata .To je dokaz da će frula da opstane na nacionalnoj listi na kojoj  je frulška praksa  upisana kao nemateriajlno kulturno nasledje”, kaže Snežana Ašanin.

Koliko je ovaj instrument popularan i koliko se frulaška tradicija do danas očuvala u Srbiji  najbolje svedoče brojne manifestacije  posvećene fruli kao što su  Dani Save Jeremića  u Ražnju, sabori frulaša u leliću, Prislonici,  ili takmičenje frulaša u Idjošu,  ili Frula fest u Kruševcu

Sabor  frulaša u Prislonici  koji će u naredna tri dana  okupiti veliki broj frulaša još jednom će pokazati da je u osnovi  narodnog saborskog okupljanja  briga o korenima  srpskog naroda koji je nezamisliv bez zvuka frule. Zbog svega tofga sabor kao takav opstaje gotovo četiri decenije, a instument koji slavi iz godine u godinu sve je popularniji medju najmladjima, a to je i najvažnije.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.