Kako je “ubica s Tvitera” iskoristio mogućnost i totalno promenio priču o zločinu

Optuženi pred sudskim većem može da laže, izmišlja, ćuti, ali i da govori istinu, navedeno je u zakonu, a po svemu sudeći, Neđeljko Đurović (30), okrivljen za teško ubistvo Miloša Mileusnića, studenta iz Čačka, iskoristio je prvu mogućnost i totalno obrnuo svoju prvobitnu izjavu.

Naime, Đurović je odmah posle hapšenja zbog sumnje da je 27. januara 2019. ujutro, u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu, nasmrt izbo Miloša Mileusnića, priznao delo. Dva dana kasnije, na saslušanju pred tužiocem, izmenio je iskaz i negirao ubistvo. Pri tom stavu ostao je i skoro 13 meseci kasnije, iznoseći svoju odbranu na sudu.

Upravo je prva promena u slučaju Neđeljka Đurovića to što je na suđenju negirao zločin, dok je posle hapšenja priznao da je ubio studenta iz Čačka.

Đurović je, kako su mediji pisali posle njegovog hapšenja, u policiji ispričao da je njegova žrtva slučajna te da je mladića ubio iz ličnog nezadovoljstva, kao i da ga nikada pre te večeri nije video. Nakon hapšenja, ispričao je da je te kobne večeri vreme provodio na društvenim mrežama i shvatio da je nezadovoljan životom, pa je besan izašao na ulicu s namerom da nekoga napadne. Mileusnića nije poznavao, već je on bio prva osoba na koju je naišao, naveo je posle hapšenja Đurović. Nedugo zatim, promenio je priču.

– Nemam veze sa zločinom, nisam 27. januara 2019. rano ujutru nasmrt izbo nožem Miloša Mileusnića ispred zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu. Mileusnića nisam poznavao i njegovu fotografiju video sam u novinama – rekao je u svojoj odbrani Đurović.

Na suđenju nijednom rečju nije pominjao lično nezadovljstvo niti da je nameravao da nekoga napadne, već je ranu jutarnju šetnju opravdao time da mu se nije spavalo, a da je napolju bio sneg, što je za njega bilo lepo vreme.

Posle hapšenja, Đurović je čak policiji pokazao gde se oslobodio noža kojim je usmrtio Mileusnića, ali je kasnije to negirao. U prvobitnom iskazu rekao je da je besan izašao iz stana i da je pored ostalih stvari poneo i nož. Na suđenju je za otiske prstiju i svoje biološke tragove na njemu, optužio policiju navodeći da ga je “ona tamo odvela i naterala da se slika sa njim”, negirajući da je to bilo na dobrovoljnoj bazi.

Pokušao je da opovrgne i druge materijalne dokaze protiv njega kao što je snimak video-nadzora iz Ulice Dimitrija Tucovića, gde je te kobne nedelje ujutro na smrt izboden Mileusnić. I dok je prvobitno priznao da je bio u Ulici Dimitrija Tucovića, snimak iz ove ulice na kome je on u beloj skijaškoj jakni sa sivim fluorescentnim linijama i crnoj trenerci, nisu ga ubedili da je to zaista on.

– Ti snimci su iz nekog drugog vremena – pokušao je da ubedio tužioca.

U momentu hapšenja, njegova svetla jakna bila je umazana krvlju ubijenog Mileusnića. Na suđenju je crvene mrlje na odeći pravdao padom.

– Kretao sam se od Ulice Banjske do Ulice vojvode Brane. Na ulici sam video mladića koji je halapljivo jeo. Pitao me je: “Šta gledaš”, i ja sam se sapleo i pao, a u ruci sam držao ključeve i na njih sam se posekao – rekao je on na suđenju.

Okrivljeni Đurović je na suđenju promenio i svoju rutu kretanja tog dana kada je ubijen student iz Čačka i nakon privođenja i puštanja iz policije posle incidenta u Poštanskoj štedionici, gde je napao čuvare. Prvo je ispričao da se posle puštanja iz policijske stanice, gde je bio oko dva sata, vratio u svoj stan, da bi kasnije otišao u kafić na Cvetnom trgu. Na suđenju je, međutim, naveo da je posle puštanja iz policije, otišao kod tetke u Mirijevo.

– Kada sam izašao, već je bilo 11, 12 sati. Nije mi se spavalo i odlučio sam da odem kod tetke i teče u Mirijevo, da se igram sa decom. Tamo sam brisao ruku, jeo i malo spavao. Posle toga sam otišao u kafić – ispričao je okrivljeni i delimično potvrdio prvobitni iskaz – bar u delu da je neposredno pre hapšenja bio u kafiću na Cvetnom trgu.

Iako je tvrdio da je iz straha davao izjave za koje je milsio da su bolje za njega, a u stvari da se “zakopavao”, protiv okrivljenog postoje materijalni dokazi – nož, krv, snimak, koji ga “dublje zakopavaju” od tog prvobitnog priznanja zločina.

Zakon dozvoljava okrivljenom da laže i zbog toga ne može snositi nikakve pravne posledice. To je pravo okrivljenog. I većina optuženih i koristi tu mogućnost, ali i da ne iznosi odbranu, da se ne bi još više ukopavala u zločin – kaže izvor “Blica” iz pravosuđa.

Neretko se dešava da osumnjičeni odmah posle hapšenja prizna delo za koje se tereti, a kasnije promeni iskaz.

– Na tom prvom saslušanju većina njih koja nije imala ranije posla sa istražiteljima, ispriča sve kako se zaista desilo. Ali kada prođe neko vreme, svesni ozbiljnosti svog dela i kazne koja im preti, menjaju ploču. Koliko je ta promena iskaza njihova odluka, a koliko na to uticaj imaju advokati branioci, može samo da se pretpostvalja – dodaje naš izvor.

Promene u iskazu

priznao zločin pa porekao

* krv ubijenog na jakni, na suđenju tvrdio da je pao i posekao se na ključeve

* policiji pokazao gde je bacio nož, kasnije tvrdio da ga je policija odvela do sečiva i naterla ga da se slika sa njim

* za snimak video-nadzora iz Ulice Dimitrija Tucovića, od 27. januara 2019, na kome je on, naveo da je od nekog drugog dana

* prvo rekao da je posle incidenta u Poštanskoj štedionici i puštanja iz policijske stanice otišao kući, na suđenju naveo da je otišao kod tetke u Mirijevo

#iskaz, #kazna, #zloćin

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.