BRZINA JE UBICA BROJ 1: Za manje od dva meseca poginule 63 OSOBE

Podaci policije pokazuju alarmantne podatke – u prvih mesec i po dana na srpskim putevima povećan je broj saobraćajnih nesreća za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a stradale su 63 osobe.

Kako su saopštili iz MUP-a, od početka 2020. godine povećan je i broj prekršaja za sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine.

– Poginula su 22 vozača putničkog vozila i isto toliko pešaka, 12 putnika u putničkom vozilu i sedam biciklista- navode iz policije.

Veći je i broj stradalih u odnosu na januar i februar u prethodnoj godini kada je poginulo 54 ljudi.

Ipak, podaci MUP-a pokazuju da su najkobniji januar i februar 2011. godine, kada je u saobraćajkama stradalo ukupno 96 osoba (50 u januaru, 46 u februaru).

I u Agenciji za bezbednost saobraćaja beleže crne brojke u februaru i to za prethodnih pet godina. U tom periodu poginulo je 177 osoba, odnosno u proseku 35 ljudi svake godine.

Brza vožnja najčešći uzrok

Kao najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda od početka 2020. bila je neprilagođena brzina, pokazuju podaci MUP-a. Zbog toga, 25 učesnika u saobraćaju je izgubilo život, dok je više od 300 učesnika u saobraćaju povređeno.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za “Blic” da je “brzina ubica broj jedan na srpskim putevima i generalno svuda u svetu”.

Dodaje da je osnovni problem što vozači nisu svesni prekoračenja brzine.

– Na primer, ako policajac zaustavi u naselju automobil koji se kreće 60 umesto 50 kilometara na sat, taj vozač će biti ljut na policajca, smatraće da ga država pljačka i puni budžet, jer to je “samo” 10 kilometara na sat. Ali, ako pričamo na primer o tome da automobil udari pešaka brzinom 50 na sat, od pet pešaka, četiri će preživeti. Ako vozač udari pešaka pri brzini od 60 na sat, od pet pešaka, četiri će poginuti. Za tih deset na sat drastično se smanjuje mogućnost preživljavanja sudara. Za tih “samo”deset kilometara na sat drastično se povećava zaustavni put vozila, dakle, znatno su manje šanse za izbegavanje saobraćajne nezgode, znatno su teže posledice – napominje Okanović.

Tokom prvih mesec i po dana ove godine stradalo je i troje učesnika u saobraćaju u udesima koji su izazvali pijani vozači, a povređene su 104 osobe.

Analize pokazuju da, u naznačenom periodu, 58 odsto poginulih vozača i putnika u vozilu nisu koristili sigurnosni pojas, a u kontroli čak 55 učesnika u saobraćaju nije imalo vezan pojas.

Neoprezni pešaci

Kada je reč o saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali pešaci, od početka ove godine utvrđeno je da 30 odsto pešaka strada usled neopreznog stupanja na kolovoz. Takođe, 30 odsto saobraćajnih nezgoda sa nastradalim pešacima izazvali su vozači putničkih vozila, navode u MUP.

Damir Okanović dodaje da što se tiče pešaka, oni najčešće stradaju ili kad prelaze van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo na semaforu.

– Upravo iz tog razloga je brzina u naseljima ograničena na 50 kilometara na sat, da pešaka koji pogreši ne bismo smrtno kaznili. S pešacima treba puno da se radi na podizanju svesti, da budu svesni, a kada se sudare sa tonu i po metala, zna se ko izvuče deblji kraj – dodaje on.

Dugoročno, oko 70 odsto nezgoda u gradu se dogodi sa pešacima, kaže profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.

– Za bar 50 odsto nezgoda u gradu krivi su pešaci. Zato što su nepažljivi i ne poštuju pravila, prelaze van mesta kad je predviđeno, u vreme kad nije predviđeno, na način na koji ugrožavaju saobraćaj pa i svoj život. Tako rade u korist svoje štete i među poginulima u saobraćajnim nezgodama je najveći broj pešaka – kaže Vujanić.

Akcija kontrole

Upravo zbog ovoga, do 23. februara saobraćajna policija sprovodiće pojačanu kontrolu. Pre svega pratiće se prekršaji kao što su prekoračenja brzine kretanja vozila, nepropisno preticanje, upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog korišćenja telefona tokom vožnje, kao i prekršaja pešaka, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zbog raspusta veći broj vozila

Ove godine produžen je i raspust zbog epidemije sezonskog gripa, ali zato se može očekivati da će krajem nedelje na putevima biti više vozila kada će se mnoge porodice vraćati sa poznatih turističkih destinacija. Agencija za bezbednost saobraćaja krajem januara upozorila je da period završetka zimskog školskog raspusta karakteriše najveći broj poginulih i povređenih osoba u saobraćajnim nezgodama.

I Dan zaljubljenih važi za jedan od opasnijih dana kada je u pitanju saobraćaj. Takođe, u ovom periodu vozačima na ruku ne idu ni vremenske prilike – u jutarnjim i večernjim časovima javlja se magla na putevima, a kolovozi su pretežno vlažni i klizavi.

#brzina, #ubica

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.