Žene  iz  čačanskih  sela  glavna  snaga  u  razvoju  poljoprivrede

 Međunarodni  dan žena sa  sela žene  iz  čačanskih  sela  dočekuju  i  dalje  nezadovoljne  položajem    koji  imaju,  ali  na koji,  kažu,   ne  mogu  da  utiču.  Neprekidan i  težak  rad  u  poljoprivredi,  male  penzije,  teško  ostvarivanje  zdravstvenih  usluga , nedovoljno  obrazovanje,   neki  su  od  problema  sa kojima  se  godinama susreću .Poljoprivreda je  osnovna  delatnost  kojom  se  bave,  ali  su  jake  i   snažne   i  uspevaju  da  izdrže  veliki  teret na svojim  plećima .

    Da su  žene  stub  porodice  nije  samo  fraza  već  istina  koja  ne  može  da  se  opovrgne. Ali  žene  koje  žive  na  selu  i  više  su  od  toga. Na njihovim  plećima  je  čitavo  domaćinstvo  od  radova  u  kući  do  poljoprivrede. Imaju  veliku  ulogu  u  proizvodnji  hrane,  sve  to  iziskuje  veliki  rad   i  trud ,  koji  se  na  žalost  u  njihovim  zajednicama   malo  vrednuje.  Sa  izazovima  na  selu  suočava se  i  Stoja  Pavić iz  Viljuše.  Na čačanskoj  pijaci  svoje  proizvode  prodaje skoro 40  godina,  a uz  to  obavlja  i  sve  poslove  kod  kuće.

      ,, Teško je. Mora puno da se  radi  da bi nešto imao.Ako  ne  radiš onda  nemaš ništa”,  rekla nam je  Stoja.  Kaže  nema  penziju ona. Suprug ima  penziju. Pomažu  im  dve  kćerke  I  unučad.Ima najviše  voća,  a rade I  plasteničku  proizvodnju.

      Vredna je  i   snažna  i   Milunka  Rakićević  iz  Atenice  koja  je  na pijaci  duže od  40  godina. Bavi  se  prvenstveno  voćarstvom . Na pijaci  je  svaki  dan  i  na minusu  i  kada  je  velika  vrućina.

  ,, Teško  je”,   i   ona kaže. Dodaje  da  se  puno  radi.  Bavi  se  prvenstveno  voćarstvom.Ceo dan  je  ističe  u  poslu,  24  sata.  Prima porodičnu  penziju  od pokojnog  muža,  au  poslu  joj  pomaže sin. ,,Teret  I  veliki  rad”,  najveći  su  problemi  na selu  za  Milunku. 

    Sve priče  žena sa sela  su  slične, liče  jedna na  drugu,  ali  su  obojene  malim  razlikama.  Na  čačanskoj  pijaci  srećemo  i   Zagorku  Đurović iz  Trnave . Bila je  zaposlena  u  konfekciji  Rudnik.  Poslednjih  trideset  godina se bavi  poljoprivredom   i   proizvode  prodaje  na pijaci. Ona kaže  da je  težak  život  na  selu  I  za  žene  I za muškarce. Kada  je  bila  zaposlena ,  priča,  mogla  je  od  plate  da  ide  I  na more  sa  decom.  Danas  ona  pomaže  svoju  decu. I  zdravstvo  je  za  nju  loše. Polomila  je  ruku  I  šest  godina   godina ništa  nije  mogla  da uradi.  Imala je  četiri operacije. 

     Teška  je  sudbina  i   Pelivanke  Ćubović iz  Viljuše  koja  se  bavi  stočarstvom  i  jedna je  od  ne tako  velikog  broja   proizvođača  koji  svoj  mrs prodaju  na mlečnoj  pijaci.Ima  tri  krave  i  sve  sama  radi  na imanju.

,,  Ja ovde  prodajem  sir I  kajmak,  I  paprika  sa sirom, Prodajem 10,  15  godina . Imam tri krave,  uzimam zemlju od  komšije pod zakup. Nema neke  zarade, ali  može da se  živi”,  rekla  nam  je  Pelivanka . Ipak,  naglašava da  je mnogo  težak  život  na selu .  Priča  da  je  sve  namirila  kod  kuće  I  sa  mladom  komšinicom  došla na pijac .  Morala  je  od  parking   svu  robu  sama  da  donese  do  pijaca.  Kod  kuće  živi  sama.  Muž joj  je  preminuo  kada  je  imala 27 godina. Niko joj  ne  pomaže. Čak  nema  ni  penziju  iako  je  dugo  bila  zaposlena  u  firmi  Panta  rei,  ali  ni  jedan  dan  nije  bila  prijavljena.  Zato  ona  za  sebe  kaže  da je  socijalni  slučaj.

    Sudbine  su  teške  ovih  žena.  Ne  možemo  da  pomognemo,  ali  možemo  da  iskažemo  poštovanje  i  pružimo  podršku  za  sve  što  rade,  a to  je  i  cilj  obeležavanja  Međunarodnog  dana žena  sa sela. Da  pruži  šansu  ovim   snažnim  ženama koje  ,  kako  u  deklaraciji  stoji,   čine svet boljim i održivijim mestom za sve nas.

#čačak, #žene

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.