Zbog čega mladi u Srbiji piju dvostruko više nego njihovi vršnjaci u Evropi

Prvo piće mladi popiju sa 13, a svaki deseti lečeni alkoholičar ima manje od 30 godina.

Statistika pokazuje da je 89 odsto srednjoškolaca probalo jedno ili više alkoholnih pića, 37 odsto mladića i 14 odsto devojaka redovno piju alkohol, a 42 odsto se bar jednom napilo.

Statistika pokazuje i da je 84 odsto studenata, posle jednog ili dva pića poželelo i treće, da je 68 odsto ispitanika doživelo “prekid filma”, tj. alkoholnu amneziju, 59 odsto studenata koristi alkohol u stresnim situacijama, a 48 odsto studenata koristi alkohol za “razbijanje” treme.

Nataša Dostanić, psihijatar i rukovodilac Odeljenja za alkoholizam i politoksikomaniju Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, navodi za RTS da je alkohol najčešće prva zavisnost sa kojom se mladi susreću.

Kako kaže, mladi piju u stresnim situacijama da bi smanjili osećaj stresa, neraspoloženja, tuge, ili kada u nekim socijalnim kontaktima žele da se osećaju sigurnije, samouverenije.

“Adolescencija je buran i turbuletan period koji mora da proživi svaka osoba u toku odrastanja i koji nosi mnoge promene na biološkom planu, promene u fizičkom izgledu, dolazi do psihosocijalnog sazrevanja, i to može biti uzročnik različitih psihičkih kriza. Jedna mlada osoba u doba adolescencije može biti sklona promeni raspoloženja, često može biti impulsivna, reaguje prenaglašeno, emocije su joj previše impulsivne i prenaglašene i onda u tako jednom burnom periodu može joj se učiniti da joj alkohol donosi lako i brzo olakšanje”, objašnjava Dostanićeva. 

Ocenjuje da takvo ponašanje nije dobro, da stiču loše navike koje ih mogu odvesti vremenom do razvoja same bolesti zavisnosti.

Međutim, kako kaže, faktor adolescencije nije jedini faktor koji utiče na konzumiranje alkohola kod mladih.

“Porodica je takođe vrlo značajan faktor u konzumiranju alkohola. Imamo podatak da između 75 i 80 odsto mladih osoba prvi put proba alkohol u okviru porodice, uz odobrenje jednog ili oba roditelja. Nije redak slučaj da jedan roditelj konzumira alkohol. Ako je konzumiranje alkohola uobičajena pojava u porodici, ako se pije za ručkom, u toku večere ili uz televizor to postaje ponašanje koje je uobičajeno i koje mlada osoba gleda, postaje joj blisko i tokom odrastanja u okviru najbliže porodice i u svakodnevnom životu”, objašnjava Dostanićeva.

Kao bitan faktor u konzumiranju alkohola ističe grupu vršnjaka.

“Ako se mlada osoba kreće među vršnjacima gde je to prihvatljivo ponašanje, gde je uobičajeno da se uz pomoć alkohola eleminiše trema, ili da se uz pomoć alkohola obezbeđuje dobar provod, ispunjava slobodno vreme. Ako je to vid ponašanja u toj vršnjačkoj grupi, svakako da će to imati uticaja i na samog pojedinca, jer je jednoj mladoj osobi vrlo teško da se suprostavi u svojoj vršnjačkoj grupi sa nekim suprotnim stavovima”, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Navodi da poslednjih godina na lečenje dolaze znatno mlađi pacijenti, oba pola.

Kako kaže, to je pokazatelj da se svest o prepoznavanju bolesti i potrebi za lečenjem promenila.

“Ranije su se na lečenje javljale starije osobe, a sada osobe sa 30 do 35 godina, što ne mora da bude znak da se u poslednjem periodu češće i više konzumira alkohol, ja bih pre rekla da je povećana svest  o potrebi za lečenjem. Osobe i njihova okolina na vreme prepoznaju i prihvataju problem i reše da se obrate lekaru. Više se govori o potrebi za lečenjem i o neophodnosti da se na vreme krene u rešavanje problema”, objašnjava Dostanićeva. 

Za uspešno lečenje i održavanje apstinencije važno je da problem rano prepozna i onaj ko pije i svi u njegovoj porodičnoj okolini.  

“Prođe dosta vremena dok roditelj prihvati da dete ima problem, a zatim postoji jedan period kada oni sami pokušavaju da ga reše bez stručne pomoći, bez javljanja lekaru, i tek onda kada se roditelj osvesti da je detetu potrebna pomoć, onda pokuša da motiviše dete da krene na lečenje. Vrlo često mladi ljudi nisu spremni da se leče, i onda je potrebna motivacija od strane roditelja da bi se to lečenje realizovalo”, objašnjava Dostanićeva.

Objašnjava da kod mladih ljudi od 20 do 23 godine ne postoji klasična zavisnost od alkohola, kako kaže, oni lako uspostave apstinenciju – lako mogu da prestanu da piju.

“Ali kod njih je problem to rizično ponašanje pod dejstvom alkohola”, ističe Dostanićeva.

Objašnjava da lečenje od bolesti zavisnosti traje oko godinu dana.  

Navodi da je za uspešnu prevenciju potrebno da se svi uključimo.

“Odgovornost je na pojedincu, porodici, društvu, stručnoj javnosti, da u okviru svog domena doprinesemo smanjenju rasprostranjenosti ove bolesti”, zaključila je gošća Jutarnjeg programa. 

#mladi, #pivo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.