Završena javna rasprava o strategiji obrazovanja, posebna pažnja posvećena dvojezičnoj nastavi

Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine završena je i očekuje se njeno skoro usvajanje. Ministarstvo prosvete, koje je radilo na Strategiji, otvoreno je i za dalja poboljšanja, zbog čega je održan sastanak sa predstavnicima nacionalnih manjina.

Nacrt Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine, kada je reč o obrazovanju nacionalnih manjina, podrazumeva dalje usavršavanje nastavnika za predmete na jezicima nacionalnih manjina, tako što će se na visokoškolskim ustanovama akreditovati odgovarajući programi, zatim studijske programe za srpski kao nematernji i strani jezik na univerzitetima u Nišu i Novom Pazaru.

Posebna pažnja posvećena je razvoju dvojezičnog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama, koje je sada zastupljeno samo u jednoj školi.

Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost kaže da je integrisanje manjinskih naroda u celokupan sistem, u političke-ekonomske, društvene, kulturne i obrazovne procese, pokazatelj poštovanja ljudskih prava u jednoj državi i smatra da je u prethodnom periodu ostvaren zavidan uspeh.

U Srbiji pripadnici nacionalnih manjina nastavu mogu da pohađaju na srpskom jeziku, uz učenje jednog od 16 maternjih jezika sa nacionalnom kulturom.

Druga mogućnost je celokupno školovanje na jednom od osam jezika nacionalnih manjina, a treća – dvojezično obrazovanje, na srpskom i jeziku nacionalne manjine.

Vaspitanje i obrazovanje na jednom od osam jezika nacionalnih manjina, uvedeno je i u predškolske ustanove.

Analiza sprovođenja prethodne Strategije pokazuje da je na taj način nastavu pohađalo više od 44.000 đaka ili skoro šest odsto od ukupnog broja učenika u Srbiji.

Ministar prosvete Branko Ružić kaže da Srbija stoji na stanovištu da se i ubuduće prilikom racionalizacije mreže škola dosledno štiti pravo na obrazovanje na maternjem jeziku.

“Smatramo da jezik, izvođenje nastave treba da bude posmatrano kao poseban kriterijum, a da se odeljenja sa manjim brojem učenika od propisanog ne mogu ukidati ukoliko se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine”, ističe Ružić.

Prepoznata je potreba da se kroz nastavne programe učenici većinskog naroda upoznaju s kulturama manjina koje žive na prostoru Srbije i da se razvija interkulturno obrazovanje kroz nastavne i vannastavne akativnosti.

Strategija obrazovanja je, smatra ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, za generacije koje dolaze, jer od obrazovanja zavisi kako će živeti i da li će se poštovati.

“Nije ovde reč samo o tome kakav kvalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine u Srbiji. Ovde je reč o našem zajedničkom razvoju, jer nema razvoja za većinu ako u dijalogu nismo razumeli šta je to kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina”, kaže Gordana Čomić.

Zbog kovida, pored nastave na daljinu na srpskom, realizuje se i onlajn nastava na jezicima nacionalnih manjina u čemu su, ocenjuje Ružić, veliki doprinos dali Nacionalni saveti nacionalnih manjina, javni medijski servisi Vojvodine i Srbije i manjinski mediji.

#obrazovanje, #zakon

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.