Zatvor nije kraj života – kako se osuđenici uključuju u društvo nakon odslužene kazne

U okviru poglavlja 23, u pregovorima za pristupanje EU, Srbija je dobila pozitivne ocene za unapređenje zatvorskog sistema. Resocijalizacija osuđenika je visoko na listi prioriteta, a to podrazumeva ponovno uključivanje u društveni život i, kao najznačajniji deo – stručno osposobljavanje i pronalaženje zaposlenja – kao preduslov uspešne afirmacije u društvu.

Kazneno-popravni zavod Sremska Mitrovica već godinama u kontinuitetu sprovodi obuke za deficitarna zanimanja na tržištu rada, tako da osuđenici imaju priliku da postanu bravari, varioci, stolari, keramičari, fasaderi, zidari, kuvari, pekari, elektroinstalateri, vodoinstalateri…

“Ja sam se odlučio zato što je to tražen posao i ovde i u Evropi i u svetu. Pre izdržavanja zatvorske kazne, nisam znao da varim, ovde sam naučio, šest meseci obuka, dobio sam sertifikat. Radim već godinu dana ovde. Istek kazne mi je u novembru, za dva meseca i imam usmeni dogovor sa direktorom firme da posle izdržavanja kazne ovde nastavim da radim”, rekao je osuđenik D. B.

Angažovanje bivših osuđenika praćeno je raznim predrasudama i nedoumicama, ipak ima onih koji su spremni da im pruže priliku.

“Ja sam uvek otvoren za neke nove ideje i nikada nisam smatrao da su to ljudi koji neće moći da se uklope u kolektiv, što se i pokazalo, fantastično su se uklopili u kolektiv, odlično rade, čak neki su i bolji od ljudi koji su dugo kod nas u kompaniji”, kazao je Milan Vujko, vlasnik kompanije u kojoj su radili osuđenici.

“Zahvaljujući ljudima dobre volje koji su prepoznali šansu da daju priliku osuđeničkoj populaciji da se uhlebe na neki način, mislim da takve predrasude sve manje postoje. To znamo zato što nam se mnogo preduzetnika sada javlja za osuđeničku radnu snagu”, kazao je upravnik KPZ Sremska Mitrovica Aleksandar Antić.

Rad osuđenih, u skladu sa Zakonom, mora biti svrsishodan i ne sme biti ponižavajući, a postizanje ekonomske koristi ne sme štetiti ostvarenju svrhe njihovog rada.

Prema pravilniku o radu osuđenih lica, u članu dva kaže da je svrha rada osuđenih lica da se podignu radne sposobnosti, steknu radne navike i stručna znanja kako bi im se omogućili uslovi za integraciju u društvu.

Postpenalni tretman se ostvaruje na dva načina. Prvi je davanje saveta, podsticaja i usmerenja, a drugi je obezbeđivanje materijalne podrške pri rešavanju porodičnih problema, privremenog smeštaja i zaposlenja.

“Pokušavamo da stvorimo mogućnost svakom osuđeniku dobre volje koji radi na sebi da nakon izdržane kazne ne mora da se vraća kriminalu da bi obezbedio egzistenciju svoje porodice”, naveo je Antić.

“Mi tu pomažemo koliko možemo u smislu da imamo kontakte sa kompanijama koje su otvorene ka tome i da nekako lakše zapošljavaju”, rekao je Darjan Vuk Vulević iz nevladine organizacije za pomoć bivšim osuđenicima “Neo start”.

Ipak, statistika i dalje ne ohrabruje – između 65 i 70 odsto onih koji se u spoljašnjem svetu ne snađu – vraća se kriminalu. Osim državnih institucija, bivši osuđenici nakon odsluženja kazne, mogu da računaju i na pomoć nevladinih organizacija.

“Teško je, kompleksno je, jedno je pitanje kojim treba društvo u celini da se pozabavi negde u pružanju podrške, naravno ono što se podržava je u stvari neki unutrašnji motiv same osobe da se prosto vrati na taj neki put”, istakao je Vulević.

U Srbiji se trenutno, uz finansijsku podršku Evropske unije, realizuje projekat dodatnog unapređenja programa otpusta za osuđenike radi lakšeg uključivanja u društvo.

“Zatvorska kazna nije kraj života iako smo tu, gledamo da nastavimo dalje gledamo u budućnost, ne gledamo u prošlost, šta je bilo bilo je, svako zaslužuje drugu šansu”, rekao je D. B.

#zatvor

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.