Vreme za prihranu I prolećnu obradu zemljišta

Osnovna  obrada  zemljišta   za    setvu  prolećnih  kultura  i  prihrana  ozimih  strnina  najvažniji  su  poslovi u  poljoprivredi  polovinom  februara. Agronomi  savetuju  da  prihrana  bude  kvalitetna . To   podrazumeva od 150 do  250  kilograma  azotnog  đubriva  po  hektaru i  preporučuju  KAN ILI  amonijum  nitrat odnosno  AN.  Poljoprivrednici  su  ogorčeni  zbog  cene  đubriva ,  ali  nemaju  izbora , kažu  moraju  prihraniti  posejane  kulture  da  bi  ,,stigle“ do  ruke.

Goran  Stranjančević iz  Baluge   trnavske posejao  je  prošle  godine  u  optimalnom   roku  pšenicu  i  ječam  na  površini  od  oko  4  hektara.Uspeo je solidno  da pripremi  njivu  iako je bilo malo padavina  i  na sreću , kaže,  to  se   nije  odrazilo na  takozvani   ponik. Boriće se da  prihrani  posejano  zemljište   iako  nema nikakvu  računici  kada  poredi  sa  prošlogodišnjom  cenom    pšenice  po  kilogramu   .

 Iako se  na  području  Čačka  ozime  strnine  ne  gaje  zbog  ekonomske  dobiti  , već  više  zbog  plodoreda ,  očuvanja  zemljišta  I  navike  da  se  imaju  ove  kulture posejane,   parcele  se moraju   prihraniti  ,poručuje savetodavac  Milan  Damljanović.  Žitarice  se  seju  uglavnom na parcelama   koje  su  u  prethodnoj  kulturi  bile  bolje  pođubrene  .

Poljoprivrednik  Stranjančević  žitarice  seje  zbog  toga  što  se  bavi  stočarstvom  pa  mu  je   potrebno  dosta  hrane  za  stoku. Morao  je  ove  godine  da  dokupljuje hranu   za  stoku,  kao   I  njegov  komšija  Vide  koji  se  godinama  bavi  mlečnim  govedarstvom .

Optimalno  je  vreme  I za pripremu   njiva  za  prolećnu  setvu. Zemljište  je  još  uvek  prilično  natopljeno  vodom  I trebalo  bi  sačekati  da   se malo isuši  , kaže  Damljanović I  naglašava  da  mehanizacija  nikako  ne  sme ulaziti  u  parcele  koje  su  prevlažene  jer to  loše  utiče  na  samo  zemljište. 

Zima  je  pri  kraju ,  ali  još  nije  prošla  I  ne  znamo  šta  nas  čeka. Međutim,   do  sada  su  uslovi  bili  idealni  za  pšenicu . Bilo  je  dovoljno  snega I   Ima  dovoljno   zemljišne    vlage .Nije  bilo  nekih  ekstremno  niskih  temperature koje  bi   uticale  na  pšenicu.  Damljanović  kaže  da se   na ječmu  negde  I  negde  pojavilo   malo  žutila  , ali  to će da  prođe , to  je , ističe,   fiziološko  žutilo,   nije  nikakva  bolest I  sa   prvim   sunčanim   danima   ječam  će  da  se  povrati,  odnosno  da  ozeleni.    

#prihrana

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.