Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
31/10/2020
Autor:
Info Press
Izvor: RTS
Foto: Info Press
U Srbiji je počela sezona krsnih slava, jedan od najvažnijih verskih običaja koji okuplja porodicu. Vesna Marjanović, etnolog, ističe za RTS da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da ih povežemo s domom i ono što je vezano za srpsku porodicu ali i prilagođeno savremenom trenutku. Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Slava je prvo nematerijalno kulturno nasleđe i identitet srpskog entiteta pravoslavne veroispovesti koja se od 2014. godine nalazi na reprezentativnoj listi UNESKO. Vesna Marjanović objašnjava za Jutarnji program da je jedna od definicija da je slava religijski društveni običaj povezan s pravoslavnim entitetom, odlikuje se okupljanjem porodice oko svetitelja kao zaštitnika doma i ukućanina. Međutim, još uvek ne možemo da definišemo, postoji više hipoteza o nastanku slava u srpskom narodu. Ali, ono što se zna, je da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da je povežemo s domom i ono što je vezano za srpsku porodicu. Marjanovićeva navodi da je crkva uvek pokušavala sve to da kanonizuje i da na neki način ponašanje dospelo iz pre hrišćanskog vremena nekako inkorporira sve ono što je bitno za porodicu, a to je okupljanje, odlazak u crkvu, molitva i tropar svetitelju, sečenje slavaskog kolača i naravno molitva za zdravlje porodice. Ističe da, pošto se prenosi s kolena na koleno po muškoj liniji, u novije vreme pogotovo u u 20 veku i crkva govori da svako domaćinstvo mora da ima ima slavu. Tako da, kako objašnjava, ne mora uvek da bude sa oca na sina i ako nema muških glava u kući da ne može ćerka da nasledi. “Prema tome ona jeste neprekinuta u tom smislu kako se prenosi, ali se menjalo i ponašanje, sigurno se ne slavi isto kao što se slavila u 15, 16, 17. veku ali određeni elementi su prepoznatljivi a posebno oni koji su kanonizovani i sve ono što čini suštinu što jeste slavski obred”, rekla je Marjanovićeva. Kad se govori o elementima i sadržaju slave, bitno je da li je tu prisutan kolač da li se priprema žito. Međutim ima i drugih verovanja. “Imamo verovanje da ima živih svetitelja. Na primer za arhangela Mihaila se kaže da je živi svetac i nikad se u našoj kući nije pravilo žito ili ne mesi se kolač u Vojvodini. To je novija pojava i kažu da su nam doneli sveštenici koji su došli preko Save i Dunava”, navodi etnolog. Dodaje i da postoji jedna mitologema da su Srbi kada su se pokrenuli s Kosova i napustili Pećku patrijaršiju rekli da neće mesiti kolač sve dok se ne vrate na svoja ognjišta i taj običaj u Sremskim Karlovcima i dan danas živi. U okolini Kruševca za slave se pripremaju četiri kolača, navečerje kad se dočekuje slava, pa sam dan slave, pa paterice sutradan a negde to traje i više dana. Ističe i da baš ima sačuvanih arhaizama, ono što je nasleđeno u porodici i prilagođeno savremenom trenutku. “U pravoslavlju imamo četiri velika posta, najveći je Vaskršnji ali i Božićni koji nam sledi i naravno Sveti Niikola je posni, ali za dane ovih drugih slava koji padaju je sreda ili petak i tada mora ako je posvećeno svetitelju i ako je porodica verujuća da se poštuju pravila crkve”, objasnila je Vesna Marjanović.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
pročitaj još sličnih vesti
žice će prvog septembarskog vikenda postati mesto gde se strast motora susreće sa magijom muzike.
U užičkoj ,,Prvoj osnovnoj školi Kralja Petra II” organizovan je prijem za buduće prvake i predškolce. U školske klupe u ovoj školi 1. septembra sešće 144 đaka prvaka sa izdvojenim ideljenjima u … […]
U Užicu su održane radionice u okviru kojih su deca učila da programiraju u različitim programima, a uvedene su i neke novine u odnosu na prethodne radionice. Ovu obuku su uspešno završila 92… […]
Javno komunalno preduzeće Gradska toplana u Užicu i sve njene službe trenutno rade na pripremama za predstojeću grejnu sezonu. U ovom periodu najviše se radi na kotlovskim postojenjima, uključujući remont kotlova, zamenu toplovodnih… […]
Pregovori o minimalnoj zaradi za 2026. godinu predstavnika Vlade Srbije, Saveza samostalnih sindikata, Ujedinjenog granskog sindikata (UGS) “Nezavisnost” i Unije poslodavaca Srbije završeni su danas, bez jedinstvenog stava tih socijalnih partnera. Pregovori socijalnih partnera… […]
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
U Srbiji je počela sezona krsnih slava, jedan od najvažnijih verskih običaja koji okuplja porodicu. Vesna Marjanović, etnolog, ističe za RTS da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da ih povežemo s domom i ono što je vezano za srpsku porodicu ali i prilagođeno savremenom trenutku. Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Slava je prvo nematerijalno kulturno nasleđe i identitet srpskog entiteta pravoslavne veroispovesti koja se od 2014. godine nalazi na reprezentativnoj listi UNESKO. Vesna Marjanović objašnjava za Jutarnji program da je jedna od definicija da je slava religijski društveni običaj povezan s pravoslavnim entitetom, odlikuje se okupljanjem porodice oko svetitelja kao zaštitnika doma i ukućanina. Međutim, još uvek ne možemo da definišemo, postoji više hipoteza o nastanku slava u srpskom narodu. Ali, ono što se zna, je da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da je povežemo s domom i ono što je vezano za srpsku porodicu. Marjanovićeva navodi da je crkva uvek pokušavala sve to da kanonizuje i da na neki način ponašanje dospelo iz pre hrišćanskog vremena nekako inkorporira sve ono što je bitno za porodicu, a to je okupljanje, odlazak u crkvu, molitva i tropar svetitelju, sečenje slavaskog kolača i naravno molitva za zdravlje porodice. Ističe da, pošto se prenosi s kolena na koleno po muškoj liniji, u novije vreme pogotovo u u 20 veku i crkva govori da svako domaćinstvo mora da ima ima slavu. Tako da, kako objašnjava, ne mora uvek da bude sa oca na sina i ako nema muških glava u kući da ne može ćerka da nasledi. “Prema tome ona jeste neprekinuta u tom smislu kako se prenosi, ali se menjalo i ponašanje, sigurno se ne slavi isto kao što se slavila u 15, 16, 17. veku ali određeni elementi su prepoznatljivi a posebno oni koji su kanonizovani i sve ono što čini suštinu što jeste slavski obred”, rekla je Marjanovićeva. Kad se govori o elementima i sadržaju slave, bitno je da li je tu prisutan kolač da li se priprema žito. Međutim ima i drugih verovanja. “Imamo verovanje da ima živih svetitelja. Na primer za arhangela Mihaila se kaže da je živi svetac i nikad se u našoj kući nije pravilo žito ili ne mesi se kolač u Vojvodini. To je novija pojava i kažu da su nam doneli sveštenici koji su došli preko Save i Dunava”, navodi etnolog. Dodaje i da postoji jedna mitologema da su Srbi kada su se pokrenuli s Kosova i napustili Pećku patrijaršiju rekli da neće mesiti kolač sve dok se ne vrate na svoja ognjišta i taj običaj u Sremskim Karlovcima i dan danas živi. U okolini Kruševca za slave se pripremaju četiri kolača, navečerje kad se dočekuje slava, pa sam dan slave, pa paterice sutradan a negde to traje i više dana. Ističe i da baš ima sačuvanih arhaizama, ono što je nasleđeno u porodici i prilagođeno savremenom trenutku. “U pravoslavlju imamo četiri velika posta, najveći je Vaskršnji ali i Božićni koji nam sledi i naravno Sveti Niikola je posni, ali za dane ovih drugih slava koji padaju je sreda ili petak i tada mora ako je posvećeno svetitelju i ako je porodica verujuća da se poštuju pravila crkve”, objasnila je Vesna Marjanović.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Konstantin Karapetrović talentovani užički košarkaš je sa nepunih 15 godina otišao u Italiju, kako bi unapredio svoj košarkaški razvoj. Trenutno je na odmoru u svom rodnom gradu i razmišlja gde će nastaviti karijeru.… […]
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pročitaj slične vesti
žice će prvog septembarskog vikenda postati mesto gde se strast motora susreće sa magijom muzike.
U užičkoj ,,Prvoj osnovnoj školi Kralja Petra II” organizovan je prijem za buduće prvake i predškolce. U školske klupe u ovoj školi 1. septembra sešće 144 đaka prvaka sa izdvojenim ideljenjima u … […]
U Užicu su održane radionice u okviru kojih su deca učila da programiraju u različitim programima, a uvedene su i neke novine u odnosu na prethodne radionice. Ovu obuku su uspešno završila 92… […]
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs