Unipromet spremno dočekuje primenu zakona o porezu emisije CO2

Kompanija Unipromet spremna je za  primenu regulative koja se odnosi na plaćanje poreza na emisije CO2 I obaveze koje je EU nametnula zemljama koje nisu njene članice. Primena Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji počinje od 1. januara sledeće godine I odnosi se na kompanije  koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo i električnu energiju.

Početak primene zakona predstavlja odgovor na  Uredbu Evropske unije kojom se uspostavlja Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznat kao CBAM ili  evropski porez na ugljenik. Zakon predviđa naplatu od  četiri evra po toni ugljenika, a  plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropskog poreza koji stupa na snagu 1. januara 2026. godine, a koji dostiže i do 90 evra po toni ugljenika.

“Od prvog januara smo u obavezi da plaćamo porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda  na nivou Srbije. To znači da smo obavezni da, za sve proizvode koji dolaze iz ove četiri industrije, cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo i električna energija, koji  podležu CBAM kodovima prema Zakonu, prikupimo podatke kolko nose emisija, da uradimo proračun I platimo četiri evra po toni za odredjenu emisiju . Osim toge postoje poreske olakšice, poznate I kao poreski kredit, a znače da ako su te emisije plaćene u nekoj drugoj državi koja  ima uspstavljen sistem naplete CO2 emisa od ukupnog iznosa taj iznos se oduzima. Bitno je reći da u zbornoj naplati sve što je plaćeno u Srbiji ili zemlji porekla biće izuzeto od naplate CO2 CBAM takse. Mi je smatramo za taksu, au EU gde god sam učestvovala u diskusijama, radionicama I prezentacijama to smatraju mehanizmom za dekarbonizaciju. Srbija sa ovih skromnih četiri evra želi da da doprinos dekarbonizaciji , a novac će biti opredeljen za unapredjenje ekologije”, ističe Marija Majstorović tehnolog I odgovorno lice za ekološka pitanja u Uniprometu.

Primenom  zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i  zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda  treba da se uspostavi sistem naplate poreza za emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Porez se plaća kroz poresku obavezu. U obavezi smo da do 31. Maja 2027. godine uradimo izveštaje , nadjemo akreditovanog validatora I sve naše proračune I emisije koje su stigle sa starane verifikuju I da se porezi plate. Od tih sredstva država će ulagati u obnovljive izvore, naći način kako da prodjemo kroz ceo process. Planiramo da, nakon dve godine, unapredimo sistem naplate CO2 emisija I da bide sličan sistemu naplate u EU”, objašnjava  Marija Majstorović .

Cilj uvođenja ovog poreza je da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni, zbog čega se na ovaj porez ne gleda kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.

“Unipromet je spreman za ovaj posao. Imamo tim koji radi na tome , pratimo promene informišemo se kod naših kupaca u EU, imamo I saradnju sa PK Srbije , a učestvujemo I u javnoj rasravi jer smo jedno od privrenih društava koje je izuzetno pogodjeno ovom regulativom I uvek smo spremni” , istiće  Marija Majstorović tehnolog I odgovorno lice za ekološka pitanja u Uniprometu.

 Procena je  da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na „obične građane” kroz povećanje cene proizvoda. I dok je  domaća taksa od 4 eevra po toni ugljenika  sa jedne strane spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana, a mogla bi biti i veliki teret za EPS.

#porezemisijeco2, #unipromet

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.