Umro je mali Luka (4), koji je ujedinio Srbiju

Mali Luka (4) koji nije imao sluh i koji je imao paralisanu polovinu lica, preminuo je, što je njegova majka saopštila u potresnom statusu na Fejsbuku.

Luka je preminuo 25. aprila. Sanja Kusovac, Lukina majka, napisala je objavu koja para dušu tog 29. aprila, kada je mališan sahranjen na groblju Zbeg u Borči.

“Današnji dan, pomalo tmuran, ali topao. Rano ujutru odlazim da svom anđelu odnesem garderobicu za večni san. Gledam ga, sa suzama.. Boli, ali želja da ga gledam, priđem i poljubim nadjačava svu bol. Bliži se trenutak, kada treba da ispratim čedo svoje. Pomišljam svakog trenutka, gospode kako ću, daj mi snage…”, napisala je Lukina majka.

Prišla je kapeli, belom otvorenom kovčežiću, gde vidi svoje čedo, piše.

“Spava duša. Sa suzama mu kažem, “Vidi sine mama ima lokne, ti voliš moje lokne”. Milujem ga po kosici, ljubim čelo i u svoj boli želim samo da ga dotaknem, gledam, poljubim još koji put. Pokrila sam te tvojim ćebencetom. Milovala rukice, ta ljubav beskonačna, bespovratna ne daje mi da se odvojim. Jer, malo je vremena ostalo. Lepi moj, mama te voli, vidiii.. tu sam, izgovaram tiho. Znam da mi se sad tu negde smešiš, znam da ti je lepo, da te više nista ne boli. Ne ljuti se sine sto mama plače. Fali mi tvoj osmeh, ljubav koju si delio okicama. Ponosna sam na tebe anđele. Gledam bele kale pored tvog kovčezića, kale su simbol mladosti i novog rađanja. Tamo negde ti si anđeo i sad si dobio krila“, navodi Sanja Kusovac.

Polako kreće, dodaje, da ga prati do njegove mračne sobe i svaki korak počinje da boli, jer su sve bliže i bliže.

“Dah mi je teži, dok vetar duva u moje lice, a suze kap po kap svojom vrelinom obuzimaju moje obraze. Ali, ponosno držim glavu gore, jer znam da ti ne bi voleo drugačije. Držim tvoju seku čvrsto za ruku i prozborim, “Ljubavi ne plači, nas Luka ide da spava”.

Stižemo polako, pogled mi pada na tvoj večni deo zemlje. I umirem iznutra. Kleknuvši na kolena, gledam kovčežić koji se polako spušta, jecala sam jako, da izbacim bol, tugu, pomisao da te više nikada neću ugledati. Bacam grumen zemlje, pogled je i dalje dole… Samo znam da tebe sada nista više ne boli. U mojoj boli to je najbitnije. Spokoj tvojoj duši anđele.”

Pustili su, dodaje Lukina majka, balone sa njegovim imenom. 

“Odleteli su u nebesa, da ni sam pogled vise nije dosegao gde su. Sačekala sam da zatvore tvoju večnu sobu, položila sve kale, poljubila krst i sa težinom na pogled tvog večnog mesta tiho krenula kući, bez tebe. Taj osećaj da moram da te ostavim, razdire dušu. Sine moj, nisam znala da sam ovoliko jaka, da sam uspela na nogama dignute glave da izdržim tvoj ispraćaj na večni počinak. Jer veća bol ne postoji. I jedino što znam da si me ti učinio nepobedivom, jačom, i znam da si bio tu i kao nekad tapšao moja leđa. I rekao:”Mama ne brini, ja te čuvam”. Samo nisam mogla da te vidim.”

Sigurna je, dodaje majka, da se Luka radovao balonima, cvećem koje je uvek rao mami i što su oni tu.

“Leti anđele, budi sve što nisi mogao na zemlji, mama te čuva u duši i srcu. Tvoj osmeh je ispred mene uvek i daje mi snagu, za neko bolje sutra. Sa anđelima sreco u nebeskom carstvu, anđeli su sa tobom. Ljubav je samo u srcu dušo moja.”

Ekipa “Telegrafa” prošle godine je bila u domu ove porodice, kada su sa Sanjom Kusovac razgovarali o porođaju sa Lukom, njegovom odrastanju, operacijama…

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.