Udišemo vazduh koji je među najzagađenijima u Evropi, za bolje utvrđivanje izvora, potrebne jače kontrole

I u 2023. godini vazduh je bio zagađen u većini gradova Srbije, pokazuje analiza Nacionalne ekološke asocijacije, urađena na osnovu podataka državnog monitoringa. Merenja pokazuju da je u proseku vazduh čistiji nego 2022. godine, ali je i dalje među najzagađenijim u Evropi.

Novi Pazar je na prvom mestu po prekoračenju suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrometara. Slede Valjevo, Užice, Borča, Veliki Crljeni, Pirot, Smederevo, Leštane, Niš.

„Osetljiva populacija, hronični bolesnici i stariji i trudnice deca, veoma je važno da izbegavaju šetnju i intenzivne fizičke aktivnosti“, rekla je dr Selma Bihorac, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru.

Na 34 merna mesta prekoračen je dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem. Stanovnici Popovca disali su prekomerno zagađen vazduh 141 dan, a Novog Pazara 118 dana.

Prema Zakonu o zaštiti vazduha, toleriše se 35 dana sa prekoračenjem srednjih dnevnih graničnih koncentracija PM10 čestica.

„Uzroci zagađenja su isti kao i prethodnih godina. U toku godine mi imamo konstantan pritisak emisija zagađujućih materija iz industrije, pre svega termoenergetskog sektora i saobraćaja, koji je nešto manji. A zatim kada počne grejna sezona, ono što se zove postrojenje srednje veličine za proizvodnju toplote, toplane, kotlarnice, mala individualna ložišta u kućama koji nose oko 80 odsto emisija zagađajućih materija u kontekstu suspendovanih čestica, to predstavljaju glavni izvor zagađenja u Srbiji“, ispričao je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Sadašnji monitoring obuhvata praćenje koncentraciija suspendovanih čestica prečnika dva i po i 10 mikrometara, azot dioksida, sumpor-dioksida, ozona, ugljen-monoksida. Da bi se tačnije utvrdili uzroci zagađenja neophodno je poboljšati monitoring.

„Moramo imati u vidu da u atmosferi urbanih sredina postoje stotine zagađajućih materija, ukupno na desetine hiljada. Tako da je procenat, tj. zastupljenost onoga što merimo po informacijama na osnovu kojih možemo da dođemo do znanja veoma mali. Studije slučaja su pokazale prisustvo velikog broja zagađujućih materija, pored onih osnovnih koje regulative nalažu da se mere izmerene su i druge koje spadaju u mutagene toksične kancerogene i to u visokim koncentracijama“, rekao je Andreja Stojić iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.

Merenja pokazuju da je u prošloj godini prosečna koncetracija PM2.5 smanjena za devet procenata. Prosečan broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne koncentracije PM10 smanjen je za trećinu.

„Razlog za to to može da bude višestruk. Na nekim mestima to se može povezati sa određenim merama koje su preduzete. Primera radi u Kragujevcu, promena goriva u Toplani, slično je Novom Pazaru. Međutim, u nekim drugim mestima nismo primetili neka značajna poboljšanja u smislu individualnih ložišta i malih kotlarnica. Tako da to možemo pripisati mnogo verovatnije, kasnom početku grejne sezone i ranom završetku grejne sezone u toku 2023. godine“, rekao je Dejan Lekić.

„Toplije vreme karakteriše veći intezitet sunčevog zračenja koji dolazi do Zemlje, koji jedan prizemni sloj atmosfere podiže do većih visina, kada Sunca nema, dakle noću, koncentracija zagađajućih materija su veće i pri istim izvorima“, kaže Andreja Stojić.

Aero-zagađenje je uzrok 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, a taj broj bi do 2030. godine mogao da se smanji za 40 odsto ako se primene mere predviđene u Programu zaštite vazduha koji je Vlada usvojila pre godinu dana. Za njihovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra, navodi se u dokumentu Vlade.

#srbija, #vazduh, #zagađenje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.