DECA I PRAUNUCI NAJVEĆE BOGATSTVO BAKE DOBRINKE IZ BIOSKE

Dobrinka Simić, žena koja uveliko grabi ka osmoj deceniji života, svoju sreću pronašla je u selu Bioska, u koje se, zbog udaje, doselila pre 60 godina . Iako danas živi sama i udaljena od drugih meštana, svakodnevno pokazuje da godine nisu prepreka za aktivan i vredan život. I pored brojnih obaveza, najveću radost donose joj vikendi, kada se njena kuća ispuni smehom i grajom, jer tada u posetu dolaze njena deca i čak sedmoro praunuka- njeno najveće bogatstvo.

Rođena u selu Tripkova, Dobrinka Simić je zbog ljubavi izabrala drugačiji životni put i doselila se u selo Bioska, gde je zasnovala porodicu. Majka je dvoje dece, a dana je ponosna na sedmoro praunučadi. Sa osmehom kaže da veće sreće od njene porodice za nju nema, jer su pravo oni njeno najveće blago:

-Moja porodica je moja sreća i radost, da nema veće. Samo kad imaš lepu i zdravu decu i praunučiće, sve je to najveće blago i da vam kažem, baka je to lepo dočekala- priča uz osmeh Dobrinka Simić.

U selu Bioska, kao i u mnogim drugim selima, danas živi sve manje ljudi. Baka Dobrinka kaže da je radni dan na selu ispunjen i da je važno stalno biti u pokretu, jer je samoća najteža kada se ostane u kući. Iako u poznim godinama Dobrinka ne miruju, gaji stoku, obrađuje vrt i plastenik i ističe da dan bez rada ne sme da prođe:

-Moraš da nađeš sebi zanimaciju, kad bi se opustio da ne radiš ništa, da onako živiš, to bi baš bilo grdno- iskrena je baka Dobrinka.

Život na selu, priča baka Dobrinka, nekada je bio drugačiji. Ispunjen druženjem i zajedništvom, kada su se kompije okuplale na poselim i drugim svetkovnama, a komšija bio najbolji i najbliži prijatelj:

-Mi smo uvek umeli da se družimo i uvek nalazili zanimaciju. Nekada pošečimo, nekad pečemo rakiju, pa nedeljom kada je neki praznik skupimo se, šta koja imamo to i donesemo. Neka od žena napravi pitu, neka štrudlu, ili kolač, i drugo i baš smo se lepo družili. Sada nemaš s kim da se družiš. Imam samo jednu ženu i ja, mi se držimo ali vrlo malo. Kada su moja deca bila mala imalo je 11 dece koja su išla u Biosku u školu, i to peške. Sada toga nema, sada možeš otići u Biosku i vratiti se a da ne sretneš nikoga, a pre nije bilo tako  – priča setno Dobrinka Simić.

U porodici bake Dobrinke danas ima mesta i za snajku iz dalekog Meksika. Priznaje da je u početku bila malo napovredljiva, ali je toplina porodice brzo nadjačala svaku razliku. Kaže da je srce najlakše osvojiti iskrenošcu i da je ljubav bez obzira odakle dolaze svuda ista.

Porodica Simić iz Bioske oduvek se bavila proizvodnjom vodnjike, a tu tradiciju je po dolasku odmah prihvatila i Dobrinka.  Svake godine napravi jedno bure do 100 kg, da se nađe , jer kako kaže, dobra je  za ublažavanje temperature, ali i za dijabetes i holesterol.  Porodični zanat danas uspešno nastavlja njen unuk Predrag Simić, jedan od najboljih proizvođača vodnjike u Srbiji.

#bioska

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.